ВЕСТИ
СИСАК: ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ПЕТОРИЦЕ СРБА
14. август 2010 – Душан Јовић (68), Владо Ћуповић (60) и Марко Врцељ (61) оптужени су за ратни злочин против цивилног становништва, Миле Паспаљ (56) за ратни злочин против ратних заробљеника, а Јосо Ковачевић (62) и за једно и за друго.
Жупанијско тужилаштво у Сиску је након вишегодишње истраге пред Жупанијским судом у том граду подигло оптужницу против петорице држављана Србије због ратног злочина против цивилног становништва и ратног злочина против ратних заробљеника почетком 1990-их година на подручју Глине.
Душан Јовић (68), Владо Ћуповић (60) и Марко Врцељ (61) оптужени су за ратни злочин против цивилног становништва, Миле Паспаљ (56) за ратни злочин против ратних заробљеника, а Јосо Ковачевић (62) и за једно и за друго, јављају хрватски медији, након што је почетком августа на интернет страници тужилаштва објављена оптужница у којој се наводе иницијали оптужених.
Јовић се терети да је од септембра 1991. до априла 1992. на подручју општине Глина као председник Ратног председништва града ‘‘учествовао у планирању напада и наредио нападе јединица Територијалне одбране (ТО) Глина и њима потчињене милиције САО Крајине на села настањена претежно Хрватима’‘.
Ћуповић се терети да је од октобра 1991. до априла 1992, као командант штаба ТО Глина, наредио наставак напада на села између река Глине и Купе, настањена претежно Хрватима.
Припадници ТО под командом Ћуповића и припадници 24. пјешадијске бригаде Глина, којом је командовао потпуковник Врцељ, наводно су напали многа насеља на подручју Глине, а поготово на подручју од села Видушевац до Купе, при чему су њима потчињени починили бројне злочине.
Сва тројица терете се да, иако су знали за злочине, нису ништа предузели да то спрече.
Паспаљ се терети да је од септембра 1991. до марта 1992. као помоћник команданта Регионалног штаба ТО за Банију и Кордун за морално-политички рад наредио да се ратни заробљеници у затвору у Глини подвргавају физичком и психичком мучењу и злостављању, што су проводила лица из његове физичке заштите и чувари логора.
Ковачевић се терети да је као командир Извиђачко-диверзантске групе наредио упаде на села настањена претежно Хрватима и ликвидацију затечених цивила, па су припадници његове јединице у октобру 1991. у Новом Селу Глинском, Маринброду, Горама и Јукинцу убили 40 цивила, а 16. децембра 1991. у Јошевици усмртили 21 цивила и једног тешко повредили.
Оптужница га терети да је као обавештајни официр при Штабу ТО Глина, који је био и овлашћено лице за преговоре са представницима хрватске владе о размени заробљеника, долазио у затвор у Глини, где је пребијао и злостављао ратне заробљенике.
Будући да оптужени нису доступни државним органима Хрватске, против њих је затражен притвор због опасности од бекства и нарочито тешких околности под којима је дело почињено, а потернице су издате током истраге.
(Срна)
НАПОМЕНА УРЕДНИШТВА СРПСКОГ ЛИСТА
Горњу вест скинули смо са интернет портала MONDO, будући да нам Влада Републике Српске Крајине у прогонству већ неко време не шаље своја саопштења. Посетом њеног сајта www.vladarsk.com установили смо да их она и даље издаје, али у виду прилога на свом форуму. Претходним телефонским разговором са једним од чланова Владе, Слободаном Јарчевићем, сазнали смо да имају проблема при компјутерском комуницирању са нама и другим својим контактима и сарадницима.
Пошто смо и сами искусили разне невоље и блокаде и у раду на Српском листу, решили смо да са сајта Владе РСК у прогонству убудуће сами скидамо све што сматрамо вредним објављивања, а да нашим опсађеним сународницима из Крајине и других српских земаља пожелимо јаку вољу, снажно срце и бодар дух.
За почетак, саопштењу Срне уместо коментара прилажемо следећи текст:
Небојша Вукановић
ЗАШТО СРБИЈА НИЈЕ СПАСИЛА КРАЈИНУ
Умјесто да снажно подржи Србе у Републици Српској, буде им ослонац и подршка, Влада Србије и њен предсједник поново забадају нож у леђа. Милошевић је то радио под паролом да мир нема алтернативу, а сада је нема Европа
Слушајући и читајући изјаве водећих србијанских политичара о агресији на Крајину и „Олуји“, дође ми да заплачем.
Велики Предсједник, Месија нације, овај пут се није извинио али је накратко свратио до цркве да запали свијеће за покој душе својим сународницима. Потом је узео своју препознатљиву жуту рударску кацигу и кренуо у нови маркетиншки обилазак имагинарних градилишта по Србији. Пар стотина динара потрошених у цркви за куповину свијећа све је што уради наш предсједник, али и други његови пајтоси за прогнане Крајишнике. Лидери позиционих и опозиционих странака, бивши министри и премијери искористили су прилику да се појаве у јавности и театрално узгред осуде агресију и злочине Хрватске војске и све је на томе стало.
Србијански политичари никако да схвате да је и њихова одговорност за прогон Срба из Хрватске слична Фрањи Туђману и његовој дружини. Ви, србијански политичари, издали сте и оставили Крајишнике на цједилу, понижавали сте их и вријеђали, а сада тобоже жалите и осуђујете злочине и етничко чишћење.
‘’Мартићу, убиј се!’‘
По одредбама Женевског споразума из 1991. године Србија је имала обавезу да штити Републику Српску Крајину уколико дође да напада Хрватске војске! Али док су Хрвати иза леђа Крајини преко Купреса излазили на Динару србијански политичари размишљали су гдје да љетују и оду на одмор.
Туђман није био хазардер, и он никада не би ни помислио да нападне Крајину да није имао прећутну сагласност српског руководства. Док су се стотине хиљада хрватских бојовника под вођством ваших „пријатеља“ Американаца и Британаца распоређивали на линији разграничења, Ви сте лежерно пијуцкали виски заваљени у удобне фотеље, и размишљали како да те исцрпљене и гладне мученике пребаците до Косова да опет крваре за „српску“ ствар.
То није, драги моји српски политичари, одговорна националне политика, али је Ви деценијама водите према нама, „прекодринским Србима“. Да сте, када сте видјели шта се спрема, крајем јула 1995. дигли Србију на ноге, прогласили мобилизацију, почели војне вјежбе и маневре и запријетили да ћете искористити могућности и војно заштити Србе у Крајини, „Олује“ и других хрватских и војних акција никада не би ни било. Умјесто тога, из Србије су дошли обавјештајци који су имали задатак да ослабе одбрану и шире дефетизам. Информација да је пала Крајина објављена је пред крај Дневника на националној телевизији, као да се у Пакистану догодила саобраћајна несрећа.
Тадашњи српски предсједник, покојни Слободан Милошевић поручио је Милану Мартићу да се убије када га је овај упитао шта ће да ради када га Туђман нападне. То најбоље говори какву је политику Србија тада водила према „прекодринским Србима“. Блокадама на Дрини, цијепањем Републике Српске и издајом Крајине тадашња Србија мислила је да ће се додворити старим српским непријатељима, Енглезима, Нијемцима и њиховим савезницима. Ипак, када су 1998. године почела дешавања на Косову, Милошевићу је било јасно какву је грешку направио и како је испао наиван да не кажемо неште теже.
‘‘Чувајте се себе!’‘
У тестаменту Чујте Срби, Арчибалд Рајс, између осталог, поручио је Србима да се никада не наслањају на своје традиционалне непријатеље, али наши политичари и дипломате никада га нису послушале (вјероватно ни прочитале, јер да јесу не би нам се ствари и грешке циклично вијековима понављале).
Нажалост, и данас Србија наставља да води сличну политику. Умјесто да снажно подржи Србе у Републици Српској, буде им ослонац и подршка, Влада Србије и њен предсједник поново забадају нож у леђа. Милошевић је то радио под паролом да мир нема алтернативу, а сада је нема Европа.
Схватите побогу већ једном да нација и национални интереси немају алтернативу, а за остало Вас боли брига. Не можете да усвајате којекаве декларације, извињавате се и понижавате у наше име, зближавате се и љубите са Турцима, јер ће Вас налогодавци као и у безброј пута до сада обманути.
Не можете, српски предсједниче, рећи да је усвајање Декларације о Сребреници неопходно, јер би сутра и укидање Републике Српске такође могло да буде неопходно на путу у ‘‘Обећану земљу’‘. Немојте са нама да се поткусурујете ако нам већ не желите и нећете да помогнете. А размислите како бисте се Ви осјећали да ми признамо Косово и кажемо да је то неопходно за опстанак Републике Српске!
Умјесто што тражите од Хрватске да Србима обнови куће, пронађе и процесуира злочинце из агресије на Крајину, паметније би Вам било да напокон нешто конкретно урадите за тај народ.
Није европски посјећивати згаришта
Колико је Србија издвојила средстава за повратак, обновила кућа и купила пољопривредних машина повратницима у Крајину? Колико су предузећа обновили? Да ли сте, Велики предсједниче и Месијо нације нешто о овом великом питању конкретно разговарали са колегом Јосиповићем? Јесте ли Ви и Ваши претходници икада посјетили попаљена мјеста као Ваш колега Суботицу? Нисте, јер не желите и не смијете! То није европски! Умјесто тога, Ви и Ваши претходници сте поклонили Тодорићу и другим хрватским тајкунима за мале паре српска предузећа, па су они стекли утисак, на основу Ваше благонаклоности, да су у љето 1995. године учинили праву ствар.
Љубите се са Хрватима док Вам они туку наивне сународнике и суграђане дуж њихове обале. Да сте прави предсједник рекли бисте ДОСТА! Горди и уздигнути осудили бисте графите у Дубровнику, Сплиту, нападе по Далмацији, скрнављење цркава и манастира. Ишли бисте по свијету и причали о голготи Крајишника у свим ратовима, ако има још неког ко може да вас слуша. Преиспитали бисте сумњиве приватизације, и честим инспекцијским контролама провјеравали Тодорићеве и фирме других хрватских тајкуна по Србији. Организовали бисте донаторске вечере и издвојили средства у буџету за повратак Крајишника и обнову кућа, и тако дали примјер српским привредницима да отварају мале погоне у Огулину, Бенковцу, Обровцу, Книну… Посјетили бисте Лику, Барању, Срем, Западну Славонију, Сјеверну Далмацију, и видјели како тамо живе преостали Срби. Истраживали бисте ратне злочине, и расписивали потјернице са хрватским официрима и војницима који су се иживљавали на нејачи (потцртавање СЛ). Подржали бисте историчаре који би документовали дешавања у последњих седам, осам деценија.
Али, Ви само запалисте свијеће.
Извор: Фронтал, Бања Лука (www.frontal.rs)
понедељак, 09. август 2010.
Небојша Вукановић је новинар-истраживач из Требиња где живи и ради, сарадник електронског часописа Фронтал из Бања Луке. Професор је историје и географије који је изгубио посао у једној требињској средњој школи због своје бунтовности и правдољубивости. Покушај оснивања странке Покрет чистих руку му је пропао јер није имао 5.000 конвертабилних марака да га региструје. О свом политичком убеђењу каже: ‘‘Ја сам десничар и антиглобалиста’‘. Интервју (од 23.02.2010) са њиме можете прочитати на сајту Фронтала.
