СВЕДОЧЕЊА
Допис властима
Од потписивања споразума ,,НАТО Партнерство за мир” 2006. године, на небу изнад Србије почели су да се оцртавају неки другачији трагови авиона и појављују нови, другачији облаци. Шта год ти трагови представљали, јединствени став свих истраживача и посматрача је да су то вештачке творевине, нова појава и да нису нормални кондензациони трагови млазних авиона које они остављају иза себе.
Прочитајте цео текстСловачка, и Србија...
Очито, наша осећања за правду и кривду, и потреба за слободом, устукнули су пред суровом ‘‘реалношћу’‘ ‘‘високог неба и тврде земље’‘. Показало се да нам недостаје самопрегора будући да бисмо хтели револуционарну промену стварности, али без угрожавања запослења, пензија, социјалног и здравственог осигурања, викендица на Копаонику, летовања у Бодруму, кредитних картица, кабловске ТВ, одласка на забаве и роштиље – и, надасве, без одласка у затвор…
Но, тек када тај сукоб у себи будемо како-тако разрешили можемо очекивати да ће нас наши душмани почети, бар донекле, да уважавају.
Прочитајте цео текстПисмо сестри у Сиднеј
Ове речи записујем по сећању, пошто је неко од гостију брзо реаговао, те љутито узвикнуо: ‘‘Келнеру, молим те, гаси тај радио да не морам да слушам тог дебила. Пичка ли му материна квислиншка, усташка!’‘ Имао сам осећај, да су се сви присутни солидарисали са тим изнервираним и силно узбуђеним гостом. Радио, заиста, одмах беше искључен. Настаде неколико тренутака апсолутне тишине. То беше мук као по неком преломном, важном догађају. Два стола даље једна млада жена тихо заплака. Њен момак – а можда муж или брат – нежно јој обриса сузе и ћутке је загрли. Сви у кафићу окретосмо се према њима.
Прочитајте цео текстСвета планина
На Кавказу мора нешто да ти се догоди. Тамо идеш као авантуриста. Све остало је промашај.
„Шта ћеш тамо? Одеш фино у Грчку. Видиш споменике, купаш се, сунчаш се, а тамо има банде, која те може киднаповати. Тамо је све дивље,“ рече ми тата.
„Баш зато што је дивље,“ одговорих.
Прочитајте цео текстСуд врана
Пре доласка на Косово, мада нисам била сасвим наивна, веровала сам у систем међународног права и у организације основане да поштују и штите правду и људска права. Боравак на Косову отворио ми је очи на стварност сатанских махинација међународног система. Када сам фебруара 2005. у Приштини упознала високог службеника Канцеларије УН за повратак он ми је без устезања рекао да Србима никада неће бити дозвољено да се врате на Косово. Казао ми је да нема стварне намере да им се омогући повратак и да су за то успостављени механизми само димна завеса.
Да нe бих гајила илузије, један британски дипломата у Београду ми је са видном моралном супериорношћу рекао да су ‘‘Срби на погрешној страни историје’‘. На моју примедбу да мора да је дивно припадати земљи која је увек на правој страни историје, потпуно несвестан моје ироније одговорио је: ‘‘Да, дивно је’‘.
Прочитајте цео текстНови ковчег
С пролазећих бродова весело нам кликћу да се и ми узверемо на њихову палубу и постанемо као они. Сунце нас заслепљује, но наша нам се санта указује Новим Ковчегом, чуварем не више тварног колико Творцем засејаних зрна невидљивог – и као да знамо да нас, високо над водама, чека Нови Арарат. И сви напрежемо поглед ка обзорју нећемо ли га угледати: мора негде бити и обале – иначе, с чега би нам Господ поверио све ове ризнице непроцењивог блага!?
Прочитајте цео текстСрби јужне Метохије, данас
Оно што је непојмљиво, и за сваку осуду, јесте чињеница да су удаљена, најугроженија села јужне Метохије у протеклих десет година ван сваког интересовања српске Владе, политичара. Нико их није удостојио ни посете, а камоли да конкретно помогне. Они исти који се башкаре по скупштини, имају возаче лимузина, ''транспарентно'' решавају ''велике'' проблеме.
Прочитајте цео текстOтцепљење Војводине
Но, да се вратимо сведочењу нашег дописника Младена Медића: гнев и страх једног младог, доброжелећег Лале нас узнемирују далеко више од сличне реакције неког Крајишника, Херцеговца, Чачанина, Ваљевца или Србина из Црне Горе. Јер када честити наставници и васпитачи почну да се бију са циганима напујданим да се размећу и угрожавају друге (чак ни у Брозово доба такви нису смели да се чују, камоли виде), онда њихове покровитеље из белога света (или Београда) можемо само упозорити да се и они припазе.
Прочитајте цео текстКривична пријава противу "Српске народне одбране у отаџбини" због издавања календара за 2008. годину
Забрињава, такође, и сам начин подношења кривичне пријаве противу Предрага Голубовића, будући да је у неколико наврата позиван на информативне разговоре у полицији, да објасни текст Слободана Драшковића штампан у спорном календару... Иследници, углавном млађи од њега, нису имали појма да је аутор почивши у САД, где је морао избећи не би ли спасао главу од истих непријатеља који су му убили оца Милорада, првог министра Унутрашњих послова Краљевине Југославије... Календар СНО је у више наврата назван памфлетом, с чињеница и оцена неприхватљивих Брозовим баштиницима – преименованим у заговорнике, чак заточнике демократије.
Прочитајте цео текстЗвона са Црвеног трга
И Русија је, на жалост, улазила у Европу, утапајући се у њене свеобезличавајуће процесе.
Али је над њом лебдео клик плавокосог дечака ‘‘Вот я батюшка’‘ и тај клик, чист као суза, био је зов њене праве суштине, протеране на маргину, но ипак неумрле. Зов људима да се окану лажи и мимикрије, да не трују свет и не кваре Божије дело. Да не траће животе унутар ‘‘глобалних перспектива’‘, већ стану и погледају у себе и око себе. У небо изнад себе, земљу испод себе и човека поред себе.
Прочитајте цео текст- << претходна
- 1
- 2
- следећа >>
