Саопштења Владе Републике Српске Крајине
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3
Бр. 1407/11 – 8. 11. 2011.
Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com
ВЕЛЕИЗДАЈА – ПАРТИЈСКИ ПРОГРАМ У СРБИЈИ
Колонијална агресија на српски народ и српске државе крајем двадесетог столећа се – у Америци и у чланицама ЕУ – објашњава као позитивни цивилизацијиски корак. Велича се окупација Републике Српске Крајине и Косова и Метохије, те успостављање колонијалне, хрватске и шиптарске власти у њима, а не спомиње се убијање и прогон Срба и Рома, нити одузимање њихове покретне и непокретне имовине. Велича се и НАТО агресија на Србију и Црну Гору (1999), убијање цивила, рушење путева, мостова, фабрика, болница, тровање животне средине радиоактивним бомбама…
Поред овог зла, истоветног оном из Другог светског рата када га је спроводила Немачка под управом Адолфа Хитлера, ова колонијална агресија НАТО-а и ЕУ на српске земље изазвала је, нажалост, потпун морални крах код многих српских државника и интелектуалаца, одузевши им моћ најосновнијег поимања.
Они наиме више не схватају ни шта је друштвена и верска заједница, шта је држава, шта су међудржавни, међунационални и међуверски односи. Не схватају ни шта је праведно, ни шта неправедно. Не поимају да се последице сваке неправде у међународним односима морају отклањати – па и последице НАТО окупације Косова и Метохије и хрватске окупације Републике Српске Крајине.
Овако нарушена свест је у политичким странкама Србије дала необичне резултате. Удружиле су се странке Ненада Чанка, Вука Драшковића и Чеде Јовановића, које све три отворено програмирају велеиздају. У свакој другој држави би творци таквог програма били ухапшени и било би им суђено.
Јер, они траже да Србија призна окупацију Косова и Метохије и да колонијалну администрацију у овој српској покрајини призна за извршну, судску и законодавну власт „државе Косово“. Они се ругају српском народу на Косову и Метохији, који се супротставља отимању српске историјске и етничке територије и то чини без оружја, надајући се да ће светски државници и светско јавно мњење схватити каква неправда је учињена српском народу на Косову и Метохији. Наиме, не смемо заборавити ни досељавање Шиптара из Албаније на српску земљу с благословом турских окупатора до 1912, Аустроугара и Немаца од 1914. до 1918, италијанских фашиста од 1941. до 1943, немачких нациста од 1943. до 1945. и југословенских комуниста под руководством Хрвата – Јосипа Броза Тита – од 1945. до 1980. Нико од ових после Другог светског рата досељених држављана Албаније није примио држављанство Републике Србије, а нико од политичара у Србији не тражи да се ово становништво на Косову и Метохији третира као страни држављани.
За Вука Драшковића, Чеду Јовановића, Ненада Чанка и, нажалост, многе друге у српским земљама изгледа да је најважније да, свакодневно, изговарају реченице из хрватске и друге антисрпске пропаганде, која неуморно понавља да је рат 1991. у Југославији почео зато што су се Срби у Крајини штитили – запречавањем путева пред својим насељима – од хрватских убистава, прогона, минирања српских објеката, избацивања с посла… Вук Драшковић често помиње да Влада РС Крајине није требало да одбије хрватски план З-4 (Z-4), а добро зна да је тај документ био само амерички и хрватски пропагандни трик, да би се њиме окривили Срби за несарадњу с УН и међународном заједницом, и да би се њиме оправдао изгон до 800.000 Срба из РС Крајине и Хрватске.
Наиме, само у хрватској агресији „Олуја“ 1995. прогнано је око 250.000 Срба из Републике Српске Крајине.
Милорад Буха, премијер
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине
