Саопштења Владе Републике Српске Крајине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3,
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1406/11 – 04. новембар 2011.

 

УПОЗОРЕЊЕ

 

ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
БОРИСУ ТАДИЋУ
11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1

 
Господине Председниче,

 

Узалуд смо Вас, више пута, подсећали да се међудржавни, међунационални и међуверски односи на простору бивше Југославије не могу довести у ред ако се занемаре државни и национални интереси Срба Крајишника (то истовремено будући и национални интерес свих Срба), и ако се одобрава хрватска окупација Републике Српске Крајине, пошто је Крајина само део укупних српских историјских и етничких територија. То занемаривање нажалост провејава и у тексту дневника Политика, од 4. новембра 2011, у којем се наводи став (намера) извршних органа Републике Србије да повуку тужбу за хрватски злочин геноцида над Србима, и за хрватску окупацију РС Крајине.

Председник Хрватске, Иво Јосиповић се заклиње да је „мото његове политике поштовање себе и других“, али не поштује ни национална и историјска права Срба Крајишника, којима је Хрватска 1990. укинула државотворност, прогласивши их националном мањином. Те 1990. године  Хрватска, међутим, није чак ни покренула поступак у Савезној скупштини за излазак из Југославије – како је било предвиђено Уставом СФРЈ из 1974 – него је напала Југословенску народну армију и почела терор над Србима, што је признао тадашњи министар унутрашњих послова Хрватске, Јосип Бољковац (због чега је ових дана и ухапшен, мада је званично јављено да је то због злочина у Другом светском рату).

Подсећамо Вас да је претварање државотворног српског народа у националну мањину у двонационалној Хрватској био страховит ударац европским стандардима, јер у Европи има држава са по два, или три државотворна народа (на пример Велика Британија, Швајцарска, Белгија, Кипар) и то никоме не смета, већ се сматра доказом духовног и материјалног богатства и ширине.

Наиме, уколико би Република Србија одустала од тужбе против Републике Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу био би то, с историјске тачке гледишта, поражавајући корак по њу. Тиме бисте Ви, уз остале државнике на територији бивше Југославије, одобрили хрватски злочин геноцида над Србима Крајишницима. А Срби у двонационалној југословенској јединици Хрватској нису били национална мањина него народ са старом државотворношћу на сопственој етничкој и историјској земљи. Од 1471. у Угарској, и од 1630. у Аустрији, српски народ имао је властиту државну организацију – српску војску, српске судове, српски буџет – док православни Срби, поседници њива, шума и ливада, нису плаћали порез Угарској и Аустрији.

Крајишници стога имају право на своју историјску и етничку земљу на којој никад није живео хрватски народ – осим покатоличених и кроатизованих Срба – нити се на њој говорио хрватски језик (такозвани кајкавски дијалекат). Крајишници имају право на своју историјску земљу као што га,  примера ради, имају Шумадинци на Шумадију. А Вама, као првом српском државнику, не сме бити Крајина ништа мање значајна од Шумадије!

С обзиром да Ваш кабинет не сарађују с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо има одлике отвореног.

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер

СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ
председник
Дип.инг. Рајко Лежаић

 

ДОСТАВЉЕНО: Народна скупштина, Влада Републике Србије, Министарство спољних послова, Министарство правосуђа

Српски национални програм

Саопштења Владе Републике Српске Крајине

Покрет Срби

PATRIOTA

Претрага српских патриотских сајтова

Претрага сајта:

Досадашњи бројеви Српског листа:

  1. О злу (мај 2007.)
  2. О досезању добра
    (мај 2004.)
  3. Оклеветани рат
    (март 2004.)
  4. Право или правда?
    (децембар 2003.)
  5. О сопству (јун 2003.)
  6. О соју (мај 2003.)
  7. О слободи
    (април 2003.)
Излог

Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку

Момчило Селић: Понт Момчило Селић
Понт

Срђан Воларевић: Извештај из земље Лотофага Срђан Воларевић
Извештај из земље Лотофага

Василиј Штрандман: Балканске успомене Василиј Штрандман
Балканске успомене

Витомир Пушоњић: Ђе ти је то Врбово Витомир Пушоњић
Ђе ти је то Врбово