Саопштења Владе Републике Српске Крајине
Српски лист успоставио је везу са ВЛАДОМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У ПРОГОНСТВУ и објављиваће њена саопштења, која за медије у Србији очито нису ни од каквог значаја. На тај начин ћемо, надамо се, помоћи да оно чиме се Влада РСК у прогонству бави доспе до српске јавности и хиљада прогнаних крајишких Срба.
(16. 1. 2007.)
Кога заступа др Тибор Варади?
Српски државници помажу неправедни однос Трибунала према Србима. Тако, правни представник Владе Републике Србије, др Тибор Варади, као да не види ово светогрђе Хашког трибунала према правди и правичности, па кад спомиње деветогодишње тамновање др Војислава Шешеља, тврди да је то због тога што механизам Трибунала није усавршен. Дословно је рекао: „Ово је, очигледно, несавршеност тог механизма, ту нема оправдања“ (дневник Политика, 8. јануар 2012, стр. 09).
Прочитајте цео текстО договору БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе о избеглицама
Недавна Заједничка декларација за проналажење решења проблема избеглих и расељених лица Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије ослобађа Хрватску сваке одговорности за прогон до 800.000 Срба и за отимање њихове непокретне и покретне имовине – уз ускраћивање Србима најосновнијих људских права.
Прочитајте цео текстНаграда за геноцид
Желимо Вас подсетити на опасан антидржавни и антинационални корак Владе и Вашег кабинета, препознатљив у изјавама др Тибора Варадија и других представника власти Републике Србије. Овим кораком се намерава опростити Хрватској и Муслиманско-хрватској Федерацији – наследницама фашистичке Хрватске из Другог светског рата – те Мађарској, Албанији, Немачкој, Бугарској и Италији за злочине геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату, као и за злочин геноцида Хрватске над Србима у Републици Српској Крајини и Хрватској од 1990. до 1995.
Прочитајте цео текстНемачки савети Србима
Један немачки стручњак за међународне односе је, у београдском телевизијском дневнику Првог програма, у недељу 13. новембра 2011, обавестио становништво Србије да Република Србија не може бити кандидат за чланство у ЕУ уколико не сарађује с „државом Косово“, без обзира што ту „државу“ неће званично признати. Немац је објаснио да Србија треба да поступи као СР Немачка када је сарађивала с Демократском Републиком Немачком, иако је званично није признала.
Прочитајте цео текстУпозорење
Наиме, уколико би Република Србија одустала од тужбе против Републике Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу био би то, с историјске тачке гледишта, поражавајући корак по њу. Тиме бисте Ви, уз остале државнике на територији бивше Југославије, одобрили хрватски злочин геноцида над Србима Крајишницима. А Срби у двонационалној југословенској јединици Хрватској нису били национална мањина него народ са старом државотворношћу на сопственој етничкој и историјској земљи. Од 1471. у Угарској, и од 1630. у Аустрији, српски народ имао је властиту државну организацију – српску војску, српске судове, српски буџет – док православни Срби, поседници њива, шума и ливада, нису плаћали порез Угарској и Аустрији.
Прочитајте цео текстСрби вехабије?
Када је недавно један од тих муслиманских екстремиста, Мевлид Јашаревић, пуцао на Американце у Сарајеву, медији у ЕУ и у САД су инсистирали да је рођен у Србији. Тиме је, ваљда, ваљало сугерисати да и тај терористички акт једног вехабије, несрпског имена, изгледа, и идеологије треба приписати Србима.
Прочитајте цео текстО геноциду
Неколико година пре Швајцарца Дика Мартија, о убијању Срба и Рома на Косову и Метохији ради узимања њихових органа за клинике на Западу упозоравала је италијанска књижевница, новинарка и хуманиста, Марија Лина Века. Она је за то, те за тровање животне средине у Србији, убијање и прогон Срба и Рома с Косова и Метохије, оптужила чланице Европске уније и НАТО-а.
Прочитајте цео текстВелеиздаја - партијски програм у Србији
Јер, они траже да Србија призна окупацију Косова и Метохије и да колонијалну администрацију у овој српској покрајини призна за извршну, судску и законодавну власт „државе Косово“. Они се ругају српском народу на Косову и Метохији, који се супротставља отимању српске историјске и етничке територије и то чини без оружја, надајући се да ће светски државници и светско јавно мњење схватити каква неправда је учињена српском народу на Косову и Метохији. Наиме, не смемо заборавити ни досељавање Шиптара из Албаније на српску земљу с благословом турских окупатора до 1912, Аустроугара и Немаца од 1914. до 1918, италијанских фашиста од 1941. до 1943, немачких нациста од 1943. до 1945. и југословенских комуниста под руководством Хрвата – Јосипа Броза Тита – од 1945. до 1980. Нико од ових после Другог светског рата досељених држављана Албаније није примио држављанство Републике Србије, а нико од политичара у Србији не тражи да се ово становништво на Косову и Метохији третира као страни држављани.
Прочитајте цео текстОбраћање Његовој светости патријарху Иринеју (2)
Опростите што ћу се осврнути на претходна столећа када су српске земље биле у ропству Угарске, Турске, Аустрије, Млетачке Републике и Аустроугарске и када је српски народ, у Првом и Другом светском рату, био изложен биолошком истребљењу. Тада су високодостојници, монаси, монахиње и свештеници Српске православне цркве трпели силна понижења, патили и били убијани од окупатора, али нису престајали с борбом за свој нaрод и своју државу. Убијани су и српски патријарси, а епископи, митрополити и свештенство осуђивани су на робије, упућивани на галије, прогањани и забрањиван им је рад у црквама, спречавано је подизање православних цркава и манастира, али их ниједна од ових окрутних мера није поколебала. Оваква храброст не може се упоредити с понашањем данашњег свештенства Српске православне цркве…
Прочитајте цео текстАпел Његовој светости патријарху Иринеју (1)
С невољном одлуком, у име Владе и Скупштине Републике Српске Крајине у прогонству, и у име избегличких удружења из Републике Српске Крајине и Хрватске, обавезан сам, следећи родољубље и бригу за српске државе, обавестити Вашу Светост, да је болно међу Србима одјекнула недавна изјава Ваше Светости у Бечу, у којој се препоручује помирење Римокатоличке цркве и Српске православне цркве.
Чињеница је да се помирење одвија између страна које су једна другој нанеле подједнаку штету, те тај појам, у међусобним односима Српске православне и Римокатоличке цркве, не може бити примењен, ни по Божијим ни по људским назорима…
Прочитајте цео текст
