Одзив
Милан Кнежевић
ПОСЛЕДЊА СЛАМКА…
Зукорлић дивља, Хејг заврће руку, Грци и Шпанци нам ‘‘помажу’‘ око резолуције, Цигани, Црногорци и Мађари су братски уједињени, Балашевић прокламује новосрпски (искварени хрватски) језик, Млађа краде, Ђелић лаже, опозиција дублира….. држава се руши (срушена?), Тадић-Клуни и ‘‘министар’‘ за иностране марифетлуке најгоре поразе и понижења нам представљају као победе, политички аналитичари мењају дрес из патриотизма у спин (свако има своју цену или што ми једном рече један кљун, правећи се паметан како то само њима доликује ‘’…свако је говно кад се добро нагази…’‘), средњошколски академик за погребне говоре учествује у овом зулуму исто онолико колико и ћерка му на издајничкој ТВ, ругобни и наказни аналитичар симулира напад, који нико није видео али јесу платила два клинца, свуда около је кал и смрад, заудара… Да ли ће неко да нас спали попут Јана Палаха, осевапио би се јер и када је евидентно да нестајемо (ако је за утеху, нисмо једини) зашто онда себи у томе помажемо… Зато што смо ваљда поносан и Небески народ?
Па да, наш спас једини, и после нема више, јесте ПОНОС да будем прецизнији: ПАРАДА ПОНОСА!
Људи, дошао је моменат за рашчишћавање старих дугова, us or them, што каже Пинк Флојд у дивној песми The Tide is Turning. Кад педери прођу ове године без последица то ће постати традиционални догађај у Србији, раван Гучи(!?) па ће нам хрлити стотине хиљада белосветских дегенерика у освајање нове територије.
Читам, али поодавно не учествујем активно, Српски лист, мислим да је скренуо са свог правца и да је ред да пасус са насловне стране замени јер га се не придржава, али ово сам морао да напишем иако сам прошле године по истом питању ‘‘откачен’‘, чак ми је и инструирано шта треба да радим. Но то је ваша политика издавања и не могу и нећу да се мешам.
Оно што рекох ономад поновићу и сада. Педери су нам једина шанса макар их чувало и 5.000 пандура! Ако они ‘‘преживе’‘ ове године онда нека се Срби селе а нек остану другосрбијанци и ‘‘угрожене’‘ мањине… Ето Прокићу шансе да му се испуни ‘‘Србије ће бити и без Срба!…’‘
Делије су изигране јер им је подметнуто да симпатишу педере па им ево прилике да сперу срамни назив ‘‘Гејлије’‘!!! Надам се да ни Гробари, ни Радовци неће изостати, поштена младеж и честити интелектуалци… а да је правде дошао би и Зукорлић са свитом, но то не треба очекивати јер реч морал није у ЊЕГОВОМ Курану.
Бити или не бити (педер) питање је последње које ће се у Србији разјаснити. Песимиста сам иако нас је 100:1 , Недићи међу нама ће нас спречити да се спасимо. Онда (религиознима) никакав Бог неће помоћи, а нама који не верујемо у бога нема друге до: купи прње и мрш отоле!
Могао би да буде историјски датум јер падом педера пала би и издајничка влада и како-тако започео неки други циклус.
Овако је гадно и погледати на Србију. Џаба Чавић, кошаркаши, ватерполисти, одбојкаши, Лига Шампиона… Ако прођу, педери су јачи!
А ове што их бране чека судбина Вожда Милошевића, Ђинђића… Спремите се! Нада умире последња али ипак умире ако јој се не да макар гутљај воде.
Проф др Милан Кнежевић
ОДГОВОР МОМЧИЛА СЕЛИЋА
Професоре и докторе медицине, Милане Кнежевићу родом из Црне Горе, а већ деценијама на ‘‘привременом раду у иностранству’‘ (колико се сећам, на сунчаној Мајорки после, такође колико ме сећање служи, Америке), Вас и наше читаоце бих подсетио на понешто изостављено из Вашег дописа – ваљда из одбрамбеног самозаборава, али надам се не и из зле намере.
Марко Миљанов, наиме, никад није позивао друге тамо где сам с јатаганом или голим прсима није ишао. Колико ми је познато, мада негде мојих година (рођен сам 1946) Ви се нисте показали ни у Јунским демонстрацијама 1968, ни у неким слободољубивим јавним или макар полујавним наступима између 1968. и 1990, а поготову Вас нигде није било за време Отаџбинских ратова 1990. до данас. Вашим вербалним наступима у Српском листу Ви се, као што видимо из приложеног, залажете за беспоштедну, физичку борбу противу педера – али опет са Мајорке или где год већ били.
У Срба, професоре и докторе једне од наука, али не и чојства и јунаштва, официри су водили from the front – с чела – кличући ‘‘За мном, јунаци!’‘ а не као, рецимо, Вук Драшковић – седећи на балкону, клатећи ногама и запомажући ‘‘Јуриш браћо!’‘ Ако Вам је до косовског боја са девијантима, ваљало би да се макар умешате међу Радовце, Гробаре и Делије кад већ нисте спремни да их поведете, и суочите се са оклопљеном и до зуба наоружаном полицијом која, очито, користи сваку прилику да нас бар добро испребија и региструје, а по потреби и побије.
Ако Вам није јасно да је ‘‘Парада поноса’‘ провокација, и то центара којима се не може порећи оперативна аналитичност, онда је ово моје обраћање Вама и сличнима излишно. Ако нисте приметили да је данас у полицији, која броји преко 150.000 наоружаних и униформисаних припадника (наспрам војске која се своди на 11.000 професионалаца) више стаситих, спремних и макар физиогномијски изгледних младих људи него у генералној популацији, и да ако ти момци нису вољни да сами свргну власт која их тера у непрекидну и све већу срамоту, онда Вам ни ‘‘навијачи’‘ неће помоћи.
‘‘Навијачи’‘ су, нажалост, постали бућкало за лаковерне и наивне младе људе још од времена када им је на чело постављен Аркан, официр Удбе и син мајора Коса. Њихова инструментализација једна је од битних, физичких полуга режима. Није случајно да и на Западу сам естаблишмент финансира и на друге начине подржава безопасне ‘‘бунџије’‘, ‘‘дисиденте’‘, чак и истинске терористе – ко је, наиме, створио Бин Ладена, и ко се труди да он никада не буде ухваћен, не би ли остао стални баук за ‘‘пучину’‘ коју треба, страхом од тероризма, свести на још веће стадо – рају, гоје – него ли и досад?
Ако Србију и Србе да треба да спасавају ‘‘навијачи’‘ онда ће тај ‘‘спас’‘ бити гори од евентуалног пораза кога, ако има Бога и ако му макар неколицина нас буде верна, неће бити. Но ако Бога, у кога сами по сопственом признању не верујете, нема, онда је, по речима Достојевског, заиста све дозвољено а тиме и небитно.
А верност Богу је, за нас Србе, најбоље формулисао Марко Миљанов: ‘‘Чувати себе од другога, и другога од себе’‘. Својим дописом нама, Ви сте се, нажалост, огрешили макар о други део тог Божанског налога.
