Одзив
Темеринац*
ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА ИЛИ МАЂАРИЗАЦИЈА?
Живим у једној малој општини надомак Новог Сада – Темерину. Наша је мешовита средина са око 75% српског и око 23% мађарског становништва. Повод за ово писмо вама које највише волим да читам јесте следеће:
У општини Темерин која броји око 35.000 становника влада коалиција састављена од Мађарске коалиције, ДС, СПС-а, и Покрета за Темерин (од бивших људи СПС-а који нису дошли до изражаја).
Доласком ове коалиције на власт дошло је и до отпуштања радника српског порекла из јавних предузећа, да би на њихова места после шест месеци законске паузе били запошљавани људи мађарске националности. Тако је у Дому здравља у последњих неколико година запослено више десетина медицинских сестара. Сваки пут када би се за посао пријавио медицински радник српског порекла, пре свега би га упитали зна ли мађарски. Пошто у Темерину тај језик учимо као други страни и језик средине, на одговор да смо га осам година имали у основној школи казали би да то није битно, већ да ли га знамо.
Такође, широм Темерина, у срцу Војводине, називи улица су исписани прво на мађарском па на српском. У општини Мађари воде главну реч. Председник, два његова саветника, председник скупштине, шеф за финансије, директор Културног центра и начелник полиције су сви из Мађарске коалиције. Србима су дати ресори попут урбанизма, здравства, екологије итд.
Мада једна од мањих општина, Темерин поред свог пратећег особља (рецимо, шест куварица) има 13 ресорних руководилаца, председника, два његова саветника, итд. Сви заједно они нас грађане, који највећим делом пунимо буџет самодоприносом, коштају годишње више од милион динара за плате, и још толико за дневнице. Недавно смо сазнали да је само за путовања по Мађарској (другде и не путују) потрошено пара којим би се дало купити око 250 рачунара, иако наше школе пропадају и немају учионице за информатику због ‘‘недостатка средстава’‘.
Будући и сам један од ‘‘технолошких вишкова’‘ имао бих још много тога да кажем, но, за овај пут толико – уз срдачан поздрав из демократизованог, пардон ‘‘мађаротизованог’‘ Темерина.
Напомена: Име и адреса познати Уредништву СЛ. Редактура наша.
ОДГОВОР МОМЧИЛА СЕЛИЋА
Одмах по завршетку Другог светског рата, комунистичке власти Федеративне Народне Републике Југославије су целокупно немачко становништво земље – око пола милиона људи углавном из Војводине – затвориле у логоре па протерале у тада од западних ‘‘Савезника’‘ окупирану Немачку. Протерано је и свих 300.000 истарских Италијана из истог разлога: активног учешћа на страни окупатора за време рата и, нарочито у случају Немаца, због тешких ратних злочина противу цивила широм Југославије. (СС дивизија Принц Ојген (Еуген), од војвођанских Немаца (фолксдојчера), бројала је повремено преко 50.000 војника и била највећа у немачкој војсци чије дивизије обично нису биле веће од 10.000 људи.)
Са војвођанским Мађарима, међутим, није учињено ништа слично, мада су по злочинству често били жешћи од Немаца. Број њихових жртава пажљиво се крије све ове деценије и најчешће своди на побијене за време ‘‘Новосадске рације’‘ уз – и том приликом – наглашавање јеврејских губитака, вишеструко мањих од српских. Колико се зна, мађарски окупатори и њихови војвођански сународници су побили преко 50.000 Срба и око десетак хиљада Јевреја, Цигана и осталих.
Но Мађари, њих око 400.000, нису кажњени као Немци и Италијани јер су поратној Мађарској совјетски окупатори наметнули комунистичку власт. (Поштеђени су и Бугари који су у последњим тренуцима рата постали ‘‘савезници’‘, да би још једном прегазили Србију ‘‘борећи’‘ се противу својих дотадањих покровитеља, Немаца.) Из усмене предаје такође знамо да је, по успостављању немачких ‘‘денацификованих’‘, ‘‘демократских’‘ власти, Јосип Броз Немцима (од свих језика, ‘‘Тито’‘ је као матерњи говорио једино њихов), опростио ратну одштету у замену за њихово одустајање од било каквих имовинских захтева наспрам Југославије.
И тако су Мађари, потомци туранских завојевача и Бугари сличног порекла и нарави – из оданих фашиста преметнувши се у још оданије комунисте па данас у агресивне ‘‘демократе’‘ (уз сличне Хрвате, ‘‘Бошњаке’‘ и Шиптаре) – поново дошли у положај да прете Србима, Словацима и Румунима. Захваљујући ‘‘Новом светском поретку’‘ заснованом на њима добро познатом праву јачега, некадашњи крајишници Хазара (јудеизованих Турана), па католици, па стуб Аустроугарске, ‘‘Европљани’‘ од свог доласка на ‘‘ове просторе’‘ у 9. веку, исконски асимилатори (као првотни Бугари или сабраћа им Турци, и Мађари су били жуте расе), служећи се углавном својом осведоченом насртљивошћу и опортунизмом више него својом невеликом снагом, они опет угрожавају и веће и боље нације од себе.
Јер, како него као безочност засновану на, надајмо се, погрешној процени макар српске заборавности, оценити сталну мађарску повику на српско ‘‘асимилаторство’‘, ‘‘културцид’‘ итд? Има ли, наиме, Срба азијатског лика спрам све силе ‘‘Мађара’‘ нордијских и аријских црта? Где су нестали толики Срби Сент Андреје па чак и тријанонске Мађарске? Шта се десило са милионима Словена, Влаха и Германа Паноније по упаду четрдесетак хиљада мађарских коњаника и њихових породица –укупно, око 250.000 људи? Јесу ли Срби или Мађари имали закон којим су се деци рођеној у њиховој држави морала давати искључиво ‘‘национална’‘ имена – место рецимо Стевана ‘‘Иштван’‘, место Ђорђа ‘‘Ђерђ’‘, место Вука ‘‘Фаркаш’‘. Који се то језик осим мађарског говори у ‘‘Мађарској’‘ скрпљеној од више националних и других мањина него што их је имала бивша Југославија, па и многе кавкаске републике и државе? Заиста, откуд стотине хиљада ‘‘Мађара’‘ у ‘‘културцидној’‘, ‘‘шовинистичкој’‘, ‘‘нацистичкој’‘ Србији?
Поштовани господине Темеринац* (Ваше име не објављујемо зарад Ваше безбедности у граду насељеном ‘‘дивљим’‘ Србима и ‘‘цивилизованим’‘ Угрима), не дајмо се застрашити једном стокупљевином насталом, не као српска мешавина, добровољно, већ насилно као дело ‘‘људског инжењеринга’‘ (human engineering) и ‘‘народотворства’‘ (nation building) каквим су произвођене све тлачитељске државе откако је века. Ако је наша ‘‘мана’‘ што се таквом националном политиком никада нисмо бавили – Душанов је законик чак бранио међунационалне бракове – нека нам то буде највећи ‘‘грех’‘ пред Богом.
Јест да су се Мађари тридесетоструко увећали користећи своју безобзирност, али их је опет мање него нас – као што ни Бугара нема више, или аустријских Немаца. Начин њиховог увећања најбоље се види из имена њиховог главног града – Будим (Buda) подсећа на Херодотове Будине, ‘‘земљорадничке Ските’‘, а ‘‘Пешта’‘ (Pest) је Пећ, будући да је и Немци зову Offen). За речи Владике Николаја Велимировића, о вучицама које сваке године оштене бар два вучића и овцама које ојагње само по једно јагње, ваљало би да знају зато и калкуланти који су тисућлетњим зулумом постигли да их сви суседи мрзе не завидећи им, препознајући их као ситнину за поткусуривање још неситијих ала од њих самих.
Што се тиче угарске ‘‘демократичности’‘, ништа веће од ‘‘толеранције’‘ данашње ‘‘српске’‘ власти, њу такође ваља сагледавати кроз њене претече. Тужна је колико и хрватска, бугарска или шиптарска ‘‘широкогрудост’‘ према Другом или заједничко им ‘‘човекољубље’‘. Расправљавати се с њима залудно је, јер не делају из убеђења већ карактера. Своју ‘‘културу’‘, ‘‘напредност’‘, ‘‘политичку коректност’‘ и ‘‘евро-атлантичност’‘ нека продају Они својим газдама, који их и без тога веома добро познају.
Нисмо ми заборавни, већ ‘‘наши’‘ одроди и изроди, те губернатори, гаулајтери, санџакбегови, окупатори и сви Њихови public relations officers.
