Одзив

Момчило Селић
ЧОПОР

 

Већ подуже, сајт Novi Standard преноси наше написе. Интернет још будући слободан поздрављамо такав став, пошто и ми објављујемо њихове, понекад их уреднички коментаришући.

За разлику од Novog Standarda, међутим, Српски Лист не пружа простор тровачима и егзбиционистима.

Но, схватајући положај Novog Standarda и потребе за уредништвом и дописништвом кудикамо већим од нашега, досада се нисмо освртали и на – могуће изнуђену – потребу за какофонијом „никова“ који се својим понашањем надмећу да тој одредници за анонимност натуре „т“ после „и“.

Будући, међутим, од крви и меса, својим уводним чланком за серију написа о евроазијству – Теразије – на неке примедбе, замерке, па и личне нападе са NS-а покушао сам да одговорим макар овлаш, зарад читалаца који себе не умишљају као интелектуалне снајпере.

Mea culpa.

Онима који би ме затукли макар речју казао бих зато следеће: нико ко се свим фазама ФНРЈ, СФРЈ и СРЈ није колико-толико активно супротставио, или ко је Отаџбинске ратове од 1991. до данас одседео или „коментарисао“ не може с правом тврдити да је живео поштено и часно – осим оних који су заиста веровали да служе најсавршенијем друштвеном уређењу свих векова.

Има их који би „повраћали“ од онога што се усуђујем да мислим, другима скаче притисак на светогрђе спрам њихових световних светаца, трећима сметам што помињем морал – нешто што је Кант, на пример, сматрао врховним законом Универзума.

Изгледа да сам бес међу разним „Службеницима“ изазвао понајвише поменом иницијације као проблема, а не достигнућа. Јер, мада немам ништа против да се ико „пење“ на било чија „рамена“, позивајући се на „сазнања“ стечена класним, еснафским, ритуалним (политички коректним) увођењем у „светлост“, то јест повлашћеност, разни шегрти, калфе па и мајстори заправо ниподаштавају основну поставку човечијег живота на Земљи – Бити, а не „Знати“.

Јер Бити се може искључиво Живљењем а не штреберским прихватањем Традиције, ма колико драгоцене, па и истините. Предање је упут, а живљење њиме једино чиме му се одаје почаст. Право „Знање“ људима је у самој поставци недоступно, колику год потребу сви ми за Њиме имали – као и за Животом који се, ипак, завршава Смрћу.

Помињући Ultima Thule Питије из Марсеља хтео сам, зато, да назначим чиме се баве Они који се укривају и позивањем на руску Тулу. И мада знам да се такви не дају утулити – езотеричари будући управо симболисти који бркају магију и метафору са стварношћу, али још више с моћи – приметио бих да заиста моћни то просто јесу, док онима који туле за доминацијом не помаже ни „Воља“, као што није помогла ни њиховој перјаници Ничеу, (несретном) грађанину који је певао као ратник.

Пошто Novi Standard, као најрелевантније национално гласило пратим већ годинама, претпостављам да нисам једини који се нагледао аватара и никова жељних да коментарима на њему створе себи „име“. Но, ниједан такав није у томе успео јер, читаоци ипак нису малоумни.

Такви, међутим, јесу успели да од слободног и искреног размишљања о било чему Естаблишменту и чаршији непоћудном одврате многе.

Разумљиво ми је и да „Службе“ желе да обликују свест, па и само опажање, те да стога „момке који обећавају“ пуштају у промет што пре (Богдан Тирнанић, Александар Тијанић, Теофил Панчић и слични постали су уредници пре но су написали или створили ишта), али плод такве бриге за нас јесу управо медијска и културна џунгла и каљуга какве су омогућиле да налети све три Империје – „Океаније“, „Евроазије“, па све више и „Истазије“ – буду што кобнији по нас.

Када су, зато, мога оца удбаша Другови питали, негде 1950, „За шта то васпитаваш свога сина?“, казао Им је: „За Слободу“.

Нису га тада деградирали, као неколико пута дотле, већ наставили да га море службом горима од себе.

И он је то издржавао, зарад мога брата и мене.

А свет се није ујединио под управом пролетера већ га у тор утерују немани које зборе у шифрама: политичким, окултним, „научним“, „хуманистичким“ и „хуманитарним“.

Оцу остајем захвалан што презрео беше чопор, па и наводних својих истомишљеника.

Ценио је само Људе, макар претходно и пуцали на њега.

Српски национални програм

Саопштења Владе Републике Српске Крајине

Покрет Срби

PATRIOTA

Претрага српских патриотских сајтова

Претрага сајта:

Досадашњи бројеви Српског листа:

  1. О злу (мај 2007.)
  2. О досезању добра
    (мај 2004.)
  3. Оклеветани рат
    (март 2004.)
  4. Право или правда?
    (децембар 2003.)
  5. О сопству (јун 2003.)
  6. О соју (мај 2003.)
  7. О слободи
    (април 2003.)
Излог

Никола Живковић: Берлински записи I-IV Никола Живковић
Берлински записи I-IV

Срђан Воларевић: Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине Срђан Воларевић
Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине

Иван Иљин: Бела идеја Иван Иљин
Бела идеја

Тања Булатовић: Године после Тања Булатовић
Године после

Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку

Момчило Селић: Понт Момчило Селић
Понт

Срђан Воларевић: Извештај из земље Лотофага Срђан Воларевић
Извештај из земље Лотофага

Василиј Штрандман: Балканске успомене Василиј Штрандман
Балканске успомене

Витомир Пушоњић: Ђе ти је то Врбово Витомир Пушоњић
Ђе ти је то Врбово