Слово

Андреј Јелић Мариоков
МОЛЕБНИ ВЕНАЦ
Пресветој Владичици Богородици и пред Њом Молитвенику нашем
Светом Николају Жичком


                              

Сонет први

 

Владичице блага, мог рода заклоне,
Утегнуто огњем, с главом у облаку,
Прими своје слушче, писак фруле боне,
Спусти жежен покров на Жичу у мраку.

Откинут је ленгер, жално тули лађа.
Ко на санти леда, леш сложен до леша.
Карневалска руља из тмолих предграђа,
Петокраке-жабе на јарболе веша.

Са звоника прште јата запаљена.
Своди се у левак глува васељена,
Сунула у бездно, у вековну мору.

Отргнута грехом од првотног пупка,
Лудница у магли. Шкрипи душегупка.
Лепет црних крила шиба празну зору.

 

 

Сонет други

 

Лепет црних крила шиба празну зору.
Понор у прсима. Бездан у колевци.
Пусто у амбару, кошници и тору,
Језно кукуричу на згаришту певци.

Преко пакла збег се новом паклу вуче,
Док Каинов накот дом Авељов пљачка.
Отворена рака димни перчин суче,
Са слемена вришти престрављена мачка.

Крвав цурак греха у јектање мота,
Пружена из гнева рука Саваота.
Иза брда звона мушке сузе роне.

Далеко је исход сунца трострукога,
Мртва јавко срца без Бога живога.
Ангел уплакани бдије уз колоне.

 

 

Сонет трећи

 

Ангел уплакани бдије уз колоне.
Дечји сан је знамен присуства Твојега,
Тројерука Мати из Лавре Престолне,
Поведи нас звездом са Лелићког брега.

Не искључи сужње из наследства Сина,
Због лажних пастира, сујете сујетства,
Многогрешно племе без причесног вина,
Заведено слашћу осветнога зверства.

Истину да приме кроз прозор тамнички,
Келти и Словени крајишки и лички.
И мртве приведи жуђеноме збору

Заветне чуваре жезла и огњила,
Пред урликом хорди нечастивих сила,
Древним оним газом у пропетом мору.

 

 

Сонет четврти

 

Древним оним газом у пропетом мору,
Куд Творац проводи изабрано сопство,
У залудни опрост трулежноме створу,
Земљу обећану за греховно ропство.

Преко тавних гора, убоги и кљасти,
Подмукло снујући повратак у блато,
У сласно дремкање у гордљивој власти,
Знану коб да трампе за зло непознато.

Где год су двојица, стану да се кољу.
Један другом ране засипају сољу.
Огањ срџбе носе од града до града.

Утроји Владико молитву на води,
Узалуд је глувом и гром кад погоди!
Испод језног бљеска док се гаси нада.

 

 

Сонет пети

 

Испод језног бљеска док се гаси нада,
Да се икуд стиже, да се ишта знало,
Да одавно није голотињу пада,
Злобно око змијско једом отровало.

Отвори нам двери милости, скрушења,
Изнутра обасјај наша пала лица,
Да у мраку свитне жижак избављења,
Тврђа је од града молитве латица.

Трепти бритка сена соколовог пера,
Над тмастом модрином Охридског језера.
У облак се диже шарен ждребац бесан.

На њему Краљевић крвавих очију,
Решен да умакне под твоју мантију.
Калуђери српски поју хвални песан.

 

 

Сонет шести

 

Калуђери српски поју хвални песан,
Господу распетом на звери у нама,
За чтение дуго огрћући несан,
Жеђ за правдом гасе у пелен-сузама.

Види ли се исход с Твог виса Владико?
И дубина пада у ђавоље жвало.
Зар да Твојој руци неће смети нико
Да приведе племе у кал залутало!?

Услиши нас зраком благослова Твога,
Кроз Оца и Сина и Духа Светога,
Тројни пирже Српства, чедо мирјада,

Отвори у нама храм заумног знања
И кошницу нову, слут чистог цветања.
Армагедон риче у дну брујног склада.

 

 

Сонет седми

 

Армагедон риче у дну брујног склада,
На олујних доба хујној раскрсници.
Крстозначним копљем док алу пробада,
Светом Георгију кличу небесници.

Предвече, у гнезда кад се смире тице,
И звона објаве Служење пастира,
Кад се мртве страже спусте међ‘  кртице,
С воштаница капље еликсир мартира.

Цепте сури старци с потомством у крилу.
Док из недотика демон бљује силу,
У чеоне кости, у инат уклесан.

Са ким да станемо на тврдом белегу,
Урлици сирена док коб-трнце легу?
На детињој усни шапће модра плесан.

 

 

Сонет осми

 

На детињој усни шапће модра плесан.
Зјапе мртве очи градова у мраку.
Ноћ долива страву у дан неизвесан.
Слажемо у клетву рушевину сваку.

По мапама древним бројећи ожиљке,
Теби се молимо, помилуј, заштити,
Не дај црном косцу смућене стабљике,
Нерушива цркво у грешној забити.

Удостоји нишче да клекну пред Цара,
Васељенске силе благог Господара.
На наш полом сведи Свевидеће око.

Да се не узнесу над нама крвници,
Безакоња нашег лажни заложници.
Истина је Син Твој у срцу дубоко.

 

 

Сонет девети

 

Истина је Син Твој у срцу дубоко,
Младог сунца пламен у векова следу.
Мутне теку речи запуштеним током,
У тами снујући кловновску победу.

Овај бол немушти, ово труло ткање,
Ови извикани, пакленски главари,
Зар ће стадо Твоје кроз стидно рикање,
Вратити под пету свргнутој утвари?!

Чујеш ли лелеке са нових стратишта,
Где на златном трону торжествује Ништа?
Крунишући гадост лажљивим сведоком

Што га не окупа суза Спаситеља,
Ни нада у сусрет сред новог насеља,
Крагуја злог доба где не сеже око.

 

 

Сонет десети

 

Крагуја злог доба где не сеже око,
Покажи нам како да се узнесемо,
Да на Газиместан претку христоликом,
С хвостанских  чокота путир принесемо.

Научи нас, горде, љубави познању,
Заступи. Умоли небескога Цара.
Сабери у светлост и грану најтању,
Твога рода грешног, са пакленског жара.

Кладенац Истине отвори у нама.
Сажежи Мамона на српским уснама.
Печате затопи потоњом сеобом.

Клупко црних гуја сколило одсвуда,
Ко да сутра свиће дан Страшнога суда.
Отворена рано, ружо над тескобом.

 

 

Сонет једанаести

 

Отворена рано, ружо над тескобом,
Богомилни даше у тамјана миру,
Утврди нас ломне пред варварском злобом,
Затри траг у трагу свакојем кумиру.

Где срце кликташе пред доласком Сина,
Кресте белих вала пене се у мраку.
Опет хаос влада. Горачи тишина,
Чемер свој да саспе у реч наопаку.

Почуј крике мајки над црном депешом,
Над празном утробом, ва вјек вјеки лешом.
Губаву мрачину Истином осветли!

Богомрсцу сваком по вишњој милости,
Подај нека позна у ропцу гордости,
Лако бреме Христа док још ћуте петли.

 

 

Сонет дванаести

 

Лако бреме Христа док још ћуте петли,
У бдение душе насели Владико.
Бесцење предања за челом нек светли,
Свећицом надеждном с Лазаревим ликом.

Са плаветних гора, својта твоја црна,
Под скутове крије од крила угарке,
Твоје искре смарагд у очима срна,
Проносећ’ тајинством кроз вашарске варке.

Камењем се на нас бацају убице,
Жбири и лажуње, ћелаве блуднице.
Дивља вражја жгепчад јашући на метли.

Подигни нас Свети, утрој нам појање,
Да примимо причест. Часно пострадање,
Ако смо достојни подај и просветли.

 

 

Сонет тринаести

 

Ако смо достојни подај и просветли,
Синове и кћери под канџом Сиона,
Да познају силу у жижи плавети
Губави сатрапи адског легиона.

Гори Српска Царска Лавра Хиландарска!
Гори век за веком, Девич и Љевишка!
Понад Твога дома орлушина барска
Гракће са барјака бесловесног вишка.

Све маске, притворства, презри и прокажи,
Да загрца силник у купљеној лажи,
У Небеском оку огледнут с ругобом.

А нама до усне Ти принеси ману,
На точку векова за нас приправљану,
Јасног числа звездо несењена гробом.

 

 

Сонет четрнаести

 

Јасног числа звездо несењена гробом,
Од десница наших уклони душмане.
Да минемо светом у миру са собом,
Под крстовим тврдљем вере изабране.

Молитви Отаца на српском језику,
Прибери и ово недостојно слово.
Учини нас присним васкршњеме лику,
Да се обожимо у сузи поново.

Као да не беше ни стрва ни јава,
Хрисовуља царских, печата, застава,
На студенцу младом подај нам законе

Твога вишњег света, потоњег поретка,
У коме ћу срести потомка и претка,
Владичице блага, мог рода заклоне.

 

 

МАГИСТРАЛЕ

 

Владичице блага, мог рода заклоне,
Лепет црних крила шиба празну зору.
Ангел уплакани бдије уз колоне.
Древним оним газом у пропетом мору,

Испод језног бљеска док се гаси нада,
Калуђери српски поју хвални песан,
Армагедон риче у дну брујног склада,
На детињој усни шапће модра плесан.

Истина је Син Твој у срцу дубоко,
Крагуја злог доба где не сеже око,
Отворена рано, ружо над тескобом,

Лако бреме Христа док још ћуте петли,
Ако смо достојни подај и просветли,
Јасног числа звездо несењена гробом.

 

 

Андреј Јелић Мариоков рођен је 1952. у Великој Јежевици. Детињство и рану младост провео у Ваљеву, где је матурирао у Ваљевској гимназији. Завршио студије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Живи и ради у Београду.

Објавио књиге песама: Раних годова траг (1977), Говорим, говорим (1981), Уздарја (1983), Андреј Јелић Мариоков и друге песме (1988), Самодрежа (1990), Балкански ноктурно (1993), Аз (1998), Певања из тавни (2001), Наша ствар (2006, 2007, 2008), Молебни венац (2009).

Српски национални програм

Саопштења Владе Републике Српске Крајине

Покрет Срби

PATRIOTA

Претрага српских патриотских сајтова

Претрага сајта:

Досадашњи бројеви Српског листа:

  1. О злу (мај 2007.)
  2. О досезању добра
    (мај 2004.)
  3. Оклеветани рат
    (март 2004.)
  4. Право или правда?
    (децембар 2003.)
  5. О сопству (јун 2003.)
  6. О соју (мај 2003.)
  7. О слободи
    (април 2003.)
Излог

Никола Живковић: Берлински записи I-IV Никола Живковић
Берлински записи I-IV

Срђан Воларевић: Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине Срђан Воларевић
Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине

Иван Иљин: Бела идеја Иван Иљин
Бела идеја

Тања Булатовић: Године после Тања Булатовић
Године после

Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку

Момчило Селић: Понт Момчило Селић
Понт

Срђан Воларевић: Извештај из земље Лотофага Срђан Воларевић
Извештај из земље Лотофага

Василиј Штрандман: Балканске успомене Василиј Штрандман
Балканске успомене

Витомир Пушоњић: Ђе ти је то Врбово Витомир Пушоњић
Ђе ти је то Врбово