Слово

Момчило Селић УВОДНА НАПОМЕНА

Рубрика Слово намењена је лепој књижевности.

Почећемо са цензурисаним песмама Станислава Винавера, Јеврејина из Шапца, српског официра и ратног хероја из Првог светског рата који је сваки ручак у својој кући почињао са «Живела Велика Србија!». Већини овдашњих читалаца већ шездесетак година познат искључиво као преводилац Гаргантуе и Пантагруела, Доброг војника Швејка, или водич Ребеке Вест кроз Југославију, као писац Винавер се, будући српски националиста, налазио на црној листи још Краљевине Југославије. Ни у данашњој, постмарксистичкој, «глобалистичкој» Србији не пролази боље, што се да приметити и кроз ограде и обазривост поговора Ратним друговима, његове снахе Надежде Винавер. Наиме Ратне другове Винавер је први и једини пут објавио у ограниченом тиражу, у муку књижевне јавности, 1939. Попут сународника, такође великог писца, Србина и јунака Станислава Кракова, аутора Живота човека на Балкану, и он је присуствовао хваљењу Јаковљевићеве Српске трилогије као безмало званичног књижевног сведочења о Великом рату. И његов бол мора да је био као наш, када смо открили шта је преко осамдесетак година скривано од нас, не би ли се задовољили завидљивци разних Југославија, савремене, «грађанске» Србије, и «Међународне заједнице» некадре да разлучи моралну и духовну величину од богатства и бројности.

Наиме, тек Винаверовом и Краковљевом књигом – и не пре ни после њих – безмало трансцендентни српски подвиг балканских и Првог светског рата опеван је долично. Да се «Власи не досете» Српски узлет, започет 1804. и настављен по Берлинском конгресу 1878, доследно је до данас потискиван у породичну историју. Још много пре Другог светског рата, «напредна омладина» ругала се «Солунцима» не хотећи, попут Герде Ребеке Вест, да верује да се ико уопште могао попети на Кајмакчалан, још мање под ватром. То ретко, чудесно, и скупо досезање себе нису ваљано сагледали ни савремени згранути, збуњени и слуђени Срби, ни странци узнемирени васкрсом једног, како им се чинило, историјски погребеног чиниоца у коначно државно-политички омеђеној Европи. Наше «реметилаштво» састоји се, заправо, у покушају да не будемо мањи него јесмо, нити од тога већи. У својој Беденичкој бици, млади српски писац Светислав Пушоњић десетерцем нас подсећа да гусле у рововима Отаџбинског рата 1990. до данас нису представљале случајност, док нас сарадник часописа Нова српска политичка мисао, Саша Гајић, освртом на лик и дело Марка Видојковића и његових ментора такође призива памети.

Јер, што се, и као појединци и као скупност, више приближимо и боље одужимо сопству, толико смо се боље разумели с Богом. Од тог склада, ретко достижног али неопходног, истинитију сврху и смисао живота на Земљи још нико није открио. Нажалост, ни његов недосег, или прекорачење, нико није платио више од нас – немањићка Србија Косовом, данашња Хагом. Стога и Слово: поклоњење потреби да бар сувисло, јасно и власно пишемо, и осврт на напоре да се и то обесмисли.

(22. 11. 2005.)

Ходочашће

10. 8. 2013.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Слово

И стално се враћам деци из кућа око Киљана и Цркве, и великих, војничких шатора испод којих се на дан Бога Луга, покровитеља Рата, а у част Громовника Илије, купе горштаци не би ли се подсетили себе, а сва њихова дечица прелепа су, жива, и добра, Свет им просијава златом из широм отворених очију и они Га љубе, милују, гурају се око Њега пуна радости и усхита, њихове игре трају до дубоко у ноћ и тешко је дозвати их пошто је Врх Лета коме следи силазак, у поларну Ноћ.

И сви чекају Васкрс, с првим даном Пролећа.

Прочитајте цео текст

Реч

12. 6. 2013.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Слово

„Чувам себе од себе“, одговара Ранко Никичин Булатовић на питање: „Шта радиш?“

И питање и одговор су, истина, цитати, мада је његова књига О РОВЦИМА И ПЛЕМЕНУ МОМЕ: ДА ЈЕ ВИШЕ ПРИЧЕ (Grafo Crna Gora, Подгорица 2013) много више и од једног и другог и трећег. Мала обимом (…) а велика захватом, Булатовићева кажа понире у срж спора између речи и дела.

Прочитајте цео текст

С оне стране Дрине

28. 3. 2013.Аутор: Срђан Воларевић Рубрика: Слово

И ако би да покушам без мача да размрсим ову пређу, морам се запитати: има ли оног при здравој памети и неукаљане душе који ће рећи како да се буде онај који њеси. Како: кад с дубоким презиром према тој вјештини њоме њесу овладали ни наши стари, да би нам по дједовима и ћаћама у крви послали ту дједовину, да је без школа и науке, без закона и принуде носамо овако ка што и ја носам своју браду, свој нос, обрве и руке. То нит је било нити може бити. То је чврсто ка Велебит о који се крше муње и громови – и ту нема збора. Готово – док се не окине у варћак.

Не иде и не иде! И цјели овај несретни рат био је да свако од нас остане онај који есте. И ништа друго… ништа друго…

Прочитајте цео текст

Контраудар

19. 1. 2013.Аутор: Младен Медић Рубрика: Слово

‘‘Мене интересује шта ми рационално можемо да урадимо? Већ смо раније причали о томе, и опет ти кажем да је сада нешто учинити равно самоубиству. Само ћемо непријатељима олакшати посао. Ако ништа друго, регистроваће нас у датотеке и имати у виду сваки пут кад дође до неког пичвајза.’‘

‘‘Не може се све израчунати Шоне. Они се баве рачуном, што им је снага али и слабост.’‘

‘‘Али како? Шта?’‘ Шавија грицка већ изгрижене нокте.

‘‘Решење је у лудилу.’‘

‘‘Можеш ли да будеш мало јаснији Миљане? Немамо сви твоју уметничку душу, па да разумемо шифре из друге димензије.’‘

‘‘Могу. Време је да се окренемо и јурнемо на њих.’‘

‘‘Јасније. Прецизније’‘, покушава Белић. Професионални приступ му је прешао у навику, будући да од своје шеснаесте године зарађује за хлеб.

‘‘Оно, што наши непријатељи очекују, јесте да се притајимо до неког бољег времена, да опонирамо у оквиру прописаних граница или да згађени одемо из земље, и у анонимности одживимо своје. Оно, чему се међутим ни у лудилу не надају, што им на памет не пада, јесте да би још данас група одметника могла да нападне неки њихов нервни центар, или бар одсече један пипак чудовишту.’‘

Прочитајте цео текст

Обавештење

4. 1. 2013.Рубрика: Слово

Позивамо вас на представљање најновије књиге приповедака Срђана Воларевића, Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине, која ће се одржати 10. јануара у 19 часова, у библиотеци ‘‘Милутин Бојић’‘, Илије Гарашанина 5, у Београду.

О књизи ће, поред аутора, говорити издавач и преводилац Владимир Меденица и књижевник Лабуд Драгић.

Прочитајте цео текст

Куманово 2012.

27. 11. 2012.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Слово

У тескоби, схватам да се не леми пластика на гвожђе, нити на њега вари ни алуминијум, пошто реакција наједа оба метала, док се пластика одлепљује, распада, или сагорева при првим искушењима. Јер или смо верни прецима који су себе пронашли у магли Куманова, или родитељима који су се изгубили кудећи ‘‘хегемонизам’‘ свога народа.

Прочитајте цео текст

Лора

18. 11. 2012.Аутор: Срђан Воларевић Рубрика: Слово

„И не помишљај да сам без савести, или бездушан, како би рекли и твоји и моји стари, да се иживљавам над тобом. Да би то схватио најпре морам да те упитам: шта мислиш, како је мени, жељном слободе, љубави и живота, да сапет твојим постојањем, гледам те ту, још увек сасвим правог и усправљеног преда мном? У неку руку видим те узорно поносног, да не кажем кочоперно испршеног, како си се дрчно натрсио, да пркосиш и живима и мртвима, несавијен мучењем, боловима, понижењима? А!? Мислиш да је мени лако носити такав терет а желети неспутану љубав?! (…) И још ми они твоји из Београда тртљају о мојој непојамној мржњи. Шта они знају о мржњи!? Кад су се они пекли на тој ватри и кад су их ти ножеви сасецали!? Тако спокојно уљуљкани у своје мисли о себи и свету, они нису у стању да виде да мржња разрешава а љубав везује, спаја, управо овако као што је нас саставила. Јер да није тебе, не би било ни мене. Тако ти је то у правој љубави. Упамти, онако као што нас љубав ослобађа, тако и доноси блаженство и оправдање пред људима и животом. И сад ти види у каквој сам ја свези с тобом, ако је све што чиним искупиво искључиво твојим речима, твојим пореклом, твојим животом. А они твоји тамо а да и не трепну просикћу како ја непојамно мрзим. Онда је сасвим јасно да тек када те сасвим преузмем, као живот, ја ћу тек тада процветати и моћи да дам плода, у незакинутој љубави према теби: у твом језику, твојим обичајима, твојим веровањима, твојим јунацима, твојим празницима, твојој духовности, твојим расуђивањима… укратко речено: у целом твом лику живота. И тек да знаш: нема те силе која може раскинути тај наш спој, ту нашу најживотнију повезаност. Па где је ту онда мржња? Одговори ми, молим те најлепше, зар у томе има и трунке мржње!?“

Прочитајте цео текст

Обезружани ратник

22. 10. 2012.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Слово

Веран духу своје нације, он Радником прича али не приказује, пошто револуције ка надчовештву нема до онакве каква га је, у чину капетана у немилости нациста, одвела на Источни фронт. Али, Револуција јесте могућа макар као ‘‘песнички’‘ повратак искони, којој ни модерниста Јингер нема шта приговорити осим да нас, хераклитовски, подсети да се нико није два пута окупао у истој реци. У клопци грађанског поимања времена као линеарног хода из несталог у нестајуће (и ‘‘спирално’‘ будући такво), он као да не може, или неће, да призна да новога нема до у очима оних којих дотле није било.

Другим речима, и тај Западњак дух тражи умом, душе се одрекавши. Зато: ‘’ ‘Што чиниш, војвода?’ ‘Оно што досада нијесам, умирем.’ ‘’ њему и његовима остаје ван досега…

Прочитајте цео текст

Радник

18. 10. 2012.Аутор: Ернст Јингер Рубрика: Слово

Отуд је изузетно важан начин на који се одвија смена привидне грађанске владавине владавином радника, а тиме и смена у потпуности различитих државних устројстава. Што се она буде одвијала на првобитнији, елементарнији начин, то ће дубље бити у пољу истинске снаге радника. Што се радник у својој борби буде више одрицао употребе појмова, поретка, правила игре и устројстава које је створио грађанин, то ће више бити у стању да оствари сопствени закон и то ће се од њега мање моћи очекивати да буде трпељив. Први предуслов органске конструкције државе је да се спале сва она легла која би у најодсуднијим тренуцима могла послужити као тројански коњ из чије би утробе измилеле нове, свеже снаге издаје.

Прочитајте цео текст

Исповест хашког сужња

4. 10. 2012.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Слово

Наиме, и ‘‘наши’‘ официри и политичко руководство имали су већ 1990. да бирају: или остати верни лажи у којој су стекли ‘‘све’‘, или схватити да су се њихови ‘‘класићи’‘ и ‘‘другови’‘ из осталих ‘‘народа и народности’‘ отворено определили као антисрби. Тада смо као народ нажалост потучени управо у Београду, где се и данас мало ко усуђује да, не правдајући се, води политику каква се у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Војводини, Македонији или на Космету не назива ‘‘националистичком’‘, али већ деценијама упражњава. Милан Лукић, многи Срби па и ја, изабрали смо зато да будемо уз своје, нападнуте да су чинили све што је подуже чињено нама, од оних који нам и данас нешто ‘‘спочитавају’‘. Тако је и Лукић, изгледа, проглашен ‘‘екстремом’‘ због прозивања ‘‘безбедњака’‘ које ни у некадашњим ‘‘братским републикама’‘ или у Хагу нико не помиње, нити судски гони по Србији, где и даље угодно живе, и уносно послују.

Прочитајте цео текст

Америка (United States)

26. 7. 2012.Аутор: Борис Над Рубрика: Слово

Ти ниси империја, ти ниси део историје. Ти си аномалија, аномалија у вечитој окрутности историје. Зато ниси победник и не можеш да будеш поражена. Такозване моралне вредности су твоја слабост. Све док будеш тежила моралу и Добру, рађаћеш Зло; док будеш тежила јединству, рађаћеш раздор, рађаћеш смрт. Твоји идеали су твоје зло. Твоје моралне вредности су твоје проклетство, твоја зла коб, твоје распадање је твој живот и последња прилика за човечанство, или бар оно што од њега буде остало, оног тренутка када твоја смрт буде више него извесна.

Прочитајте цео текст

У орману

3. 5. 2012.Аутор: Тања БулатовићРубрика: Слово

– Како си, уопште, изашао из тог ормана? – питам га.

Осмехнуо се.

– Једноставно – препливао сам Миљацку, прошао два минска поља, њихово и наше, склањао се од ватре с обје стране… једноставно, заиста. Није то ништа. Није то орман. То је само вода, хладан ваздух и ватра. Ништа друго.

Прочитајте цео текст

Христос воскресе!

15. 4. 2012.Аутор: Владимир ДимитријевићРубрика: Слово

Васкрсе Христос, и смрт би згажена! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и нема мртвих у гробу! Васкрсе Христос, и Небеска Србија процвета! Васкрсе Христос, и сви Срби Његови! Васкрсе Христос, и дрхте они који Га мрзе! Црква кличе, пева, весели се, и говори свима да је Христос победио, и да смо и ми с Њим и у Њему победили! А то значи да је Младен Обрадовић осуђен на тамницу, али да је победио – јер је Бог у Кога Он верује непобедив… Тешко је сваком гоњеном због идења за Христом, али – има ли другог пута?

Прочитајте цео текст

Шатра

22. 3. 2012.Аутор: Драган МилосављевићРубрика: Слово

Диже се све неподношљивија халабука са државних ‘‘мегафона’‘, да не само Европа – већ ни ДС – немају алтернативе. Мада, голом оку, истина ‘‘неупућеном’‘, изгледа управо обратно, будући да се чини да је услов каквог-таквог опстанка преосталог дела нације, вере и државе заокрет од курса који диктирају Борис и његова партија. У кампањи, наиме, новог плашења народа и понижавања опозиције, он као да би да бије сваког ко оспорава примат овдашње демократуре (тортуре бивших комуњара), говором тела ‘‘великог брбљивца’‘ на предизборном рингу опонашајући Клеја, ојачаног улогом шефа државе и вечно водеће партије.

Прочитајте цео текст

Писмо пријатељу у Чиле - Србија лета 2011.

11. 9. 2011.Аутор: Никола ЖивковићРубрика: Слово

Нећу заборавити ни приче српских сељака које сам успут чуо, а које се дају сажети у неколико речи: ‘‘Ова власт се понаша као да није наша, него туђа, окупаторска. Погледајте српско село! Тако га темељно нису опустошли ни Турци, ни Немци. Не само да нам власт не помаже, већ све ради да нас уништи, да од ове лепе, Богом благословљене земље створи пустињу. А то је грех не само према овом народу, него и према Свевишњем. Да нас пљују муслимани, Немци, католици, Аустријанци, Енглези, нас не изненађује. Њихову причу слушамо столећима. Но, зашто нас последњих месеци и година пљују и понижавају, и то из дана у дан, упорно и темељно, београдски медији и највиши представници државе Србије? Да ли за то постоји пример из новије европске и светске историје? Узети човеку образ, понизити га, то српском сељаку теже пада од немаштине, муктрпног рада и сиромаштва.’‘

Где је излаз? У сазнању, ‘‘да ничија није горела до зоре’‘? Јер, многима је изгледало да ће Турска владати Београдом вечно. Власт султанова је, међутим, начета Првим српским устанком, 1804, а 1912. Османлије су готово сасвим потиснуте са Балкана.

А како је данас? И сами званични кругови Сједињених Држава тврде да је врхунац америчке превласти био око 1990, те да и та империја полако али сигурно силази са светске позорнице. Обожаватељи Сједињених Држава беху чак прогласили ‘‘крај историје’‘, као да ће Вашингтон вечно владати смиреним и ситним, свакодневним делатностима обузетим светом. Сада о томе више готово нико и не говори. Ваља се дакле припремити за будуће догађаје: ослобођење од америчке окупације и домаће квислиншке власти.

Људи и народи без циљева и снова немају будућност. Срби су вековима сањали ослобођење од турског ропства и то и остварили. Године 1912. ослободили су и Космет. Идуће године биће стогодишњица тога. Како ћемо је обележити? Премда се ово писмо одужило, дужан сам ти одговора на твоје последње питање: да ли се вратити у Србију? Велим: да, врати се… И не оклевај, јер те може снаћи оно најгоре: ‘’The foreign country has not become home, but home has become foreign‘’ – дакле, да ти туђа земља није постала твоја, али да ти је твоја постала туђа.

Прочитајте цео текст

Поздравно слово

8. 5. 2011.Аутор: Милоје ДончићРубрика: Слово

Еуропејац лажни, са Кривих ливада, позер зализани
балоне крваве деци пушта са бине позоришта
Облак на зиду, свечана пршти пљувачка
Распон будући, што води у ништа.

У ‘‘Медијаници’‘ од картона, скривала се кутија бирачка
Погнуте фруле, клупа ђачка.

Звездарник мамац, учитељице труле
Мечкари незнани и позни, у дворишту дресура траје.
Песмарницом језе о трошку буџета
Отровом млаким засипају школе
На амблемима разредних блуза честице сјаје.

Прочитајте цео текст

Горштак са асфалта

27. 1. 2011.Аутор: Светислав ПушоњићРубрика: Слово

Њихов страх је бездан
Који гута све
У коме нестајемо сви
И оне заједно са нама

Лудачки страх
Што се шири космосом
Као епидемија
Преносећи се и на мушкарце
Што су одавно бацили пушке
И узели лап-топове и акт-ташне
Не би ли утихнуо
Панични врисак жена

И на децу
И на сав живи и неживи свет

Страх којим дише Историја
Бунцајући у ружном сну

Страх
Из кога су никле
Научне теорије и системи
Идеологије и уметнички правци

Док пушке палих мушкараца
На угаслим бојним пољима
Зарастају у папрат и маховину
И рђају на киши и снегу

Прочитајте цео текст

Урна за шварцвалдски дворац

18. 1. 2011.Аутор: Милоје ДончићРубрика: Слово

Рихтерови потреси већ насрћу на твој дворац од трске
Знам да седиш у наслоњачи Гинтера Граса,
прикључен на апарате срама.
Мрављи ти ланци урамљују чело
Трули је лук из којег си ка мени одапео стрелу
Знам да са твог балкона гледаш своје златне статуе британских пилота из Авијана
И да испод твог радног прслука рида јетра српског матуранта из пећке гимназије
Знам да у атељеу твојем одлазећи кадрови из твоје ере купују твоја ремек дела,
макете ‘‘Жуте куће’‘ у више боја.

Прочитајте цео текст

Буди

24. 12. 2010.Аутор: Рајица МарковићРубрика: Слово

Буди то што јеси понављам себи сваки дан
Не дозволи да те утерају у улогу
У овој промашеној драми света
У којој бракови из рачуна одржавају
На мртвој тачки суноврат наталитета
Узајамне односе људи и институција
Учвршћује цемент корупције
А прототипови успеха захтевају прописану симболику
Одређени модел аутомобила
Лети пливање, зими скијање
И сваковрсне видове забаве
За увесељавање човечијег плагијата
Буди то што јеси и данас сам рекао себи
Чувши да цијук мишева надјачавају аларми
Њихових модерних аутомобила.

Прочитајте цео текст

Кривотворење у народној књижевности

15. 12. 2010.Аутор: Љубомир ЗуковићРубрика: Слово

Отуда нам као најприхватљивија тврдња остаје та да је у народној књижевности кривотворење оно што се својим умјетничким обликом, темом и значењем није примало, или се не би – да му је пружена за то прилика – ни под каквим условима примило као усмени пјеснички израз колектива. На тај се начин појам фалсификата у народној књижевности готово изједначава са оним што би се према неформалној поетици усмене књижевности могло сматрати стваралачким промашајем – на основу здравог и нормалног осјећања смисла, и вриједности умјетничког и књижевног израза уопште.

Прочитајте цео текст

Две песме

6. 12. 2010.Аутор: Милоје ДончићРубрика: Слово

ПОМЕН ЖИВИМА СА МЕМОРИЈАЛНЕ ПЛОЧЕ У СРЕБРЕНИЦИ

Мехо Катал са мермерне табле шедрваном шета
Сишао је са свих потерница, око врата ланци помрчине
На платном је списку оба ентитета
По чаршији возају га дипломатске лимузине

Прочитајте цео текст

Крунски сведок

6. 11. 2010.Аутор: Љубиша СпасојевићРубрика: Слово

Истражитељ: Господине Сердемовићу, Ви сте вољни како ми је речено и како ја вама кажем да сведочите о вашем учешћу у геноциду?

Мржен Сердемовић: Да, објективно и пре свега истинито, како се договоримо и како Ви кажете. Испричаћу све о геноциду и четничком чишћењу.

Прочитајте цео текст

Див Балкана

30. 9. 2010.Аутор: Светислав ПушоњићРубрика: Слово

Обишавши целу балканску оазу
Коју ми је Господ на чување дао
Ја сам окончао кривудаву стазу
На Калемегдану где сам најзад пао

И на месту где се укрштају реке
А четири стране због превласти туку
Пијан од лепоте и тајне далеке
Речима сам овим надјачао буку

Ја Див Балкана из Србије свете
Где се битке страшне непрестано воде
Разорићу опет силе што нам прете
Срцем пуним правде, истине, слободе

Прочитајте цео текст

Своја срећа на туђој несрећи

6. 6. 2010.Аутор: Витомир ПушоњићРубрика: Слово

Наиме, најпре је комунистичка власт немилосрдно убијала све ‘‘непријатеље народа’‘ који су се било независношћу духа било имовином издвајали из масе, а потом нас сатирала испирајући нам мозак дијалектичким материјализмом. Овом ‘‘технологијом’‘, како је Слободан Милошевић имао обичај да је назива, посејала је у народу такав страх од кога се ни до данас није излечио. И касније, уместо да од непријатеља чува становништво, територију, материјална добра као чиниоце који државу и чине државом, Служба је чувала Власт – државни орган подношљив једино у виду јавне службе а не господара.

Прочитајте цео текст

Балкан

10. 5. 2010.Аутор: Борис НадРубрика: Слово

Један енглески путописац бележи како су се у Шумадији читава села пред турским одредима повлачила у шуме и у планине, са целокупном својом имовином која се састојала само од стоке и оног што се могло понети у рукама. Упоришта Османлија беху у градовима, а тако владаху и Млечани у приморју и залеђу. Другде на Балкану живот се настављао са својим херојским заплетима и у хомерским димензијама. Буне које су дизали хајдуци и харамбаше, попут Стојана Јанковића и Георгија Црног Петровића, су позне Илијаде, са двобојима и опсадама градова, тим чудније што се одвијају у сасвим различито, историјско доба. Кључ за ту повест је агон.

Прочитајте цео текст

Шта чита Србија?

24. 3. 2010. Рубрика: Слово

Златко Паковић: – Кад говоримо о тривијалној књижевности, да ли подразумевамо и треш-књижевност под тим појмом? Да поменем Хабјановићку и Драшковића, који су круна српске треш-књижевности. С друге стране, последња књига Исидоре Бјелице, Мој деда Луј Витон… То је треће издање?

Исидора Бјелица: – За три месеца.

Паковић: – Ви у том роману, најпре, препознајете једну образовану списатељицу. Ја бих га назвао „багателом“, у музичком смислу тог термина. Једноставност, лакоћа, хумор. Исидора пише багателе. Луј Витон је могао да настане пре 20, али не и пре 40, или 30 година. Врло интересантно. То може да чита неко ко уопште не мора да препозна иронију. То је књига о фетишизму, у којој уопште нема критичког дискурса, у смислу, сад ћемо да пљујемо фетишизам. Напротив, то је фетишизам представљен изнутра, сопственим средствима. И ви можете да је читате потпуно обрлаћени тим фетишизмом, без икакве…

Бјелица: – Иронијске дистанце.

Паковић: – Тачно, без иронијске дистанце, да се тиме одушевљавате, да кажете, и ја хоћу да набавим једну торбу Луј Витон, јер, ево, схватам да је то једино што животу, оваквом какав је, даје смисао. Пред вама искрсава тај свет изнутра, у својој чежњи. Кад јунакињи украду у Барселони торбу, испразне је и баце у контејнер, а просјакиња је одатле ископа, јунакиња каже, вратите ми, молим вас, платићу вам, а просјакиња одговори: али ја сам се деценијама молила да ми Господ да овакву торбу! То је могло да буде написано тек после Дејвида Линча и Дивљих у срцу.

Прочитајте цео текст

Молебни венац

21. 3. 2010.Аутор: Андреј Јелић МариоковРубрика: Слово

Ако смо достојни подај и просветли,
Синове и кћери под канџом Сиона,
Да познају силу у жижи плавети
Губави сатрапи адског легиона.

Гори Српска Царска Лавра Хиландарска!
Гори век за веком, Девич и Љевишка!
Понад Твога дома орлушина барска
Гракће са барјака бесловесног вишка.

Све маске, притворства, презри и прокажи,
Да загрца силник у купљеној лажи,
У Небеском оку огледнут с ругобом.

А нама до усне Ти принеси ману,
На точку векова за нас приправљану,
Јасног числа звездо несењена гробом.

Прочитајте цео текст

Како „Слободна Србија“ тражи „unobtanium“

15. 3. 2010.Аутор: Ана СелићРубрика: Слово

Слободна Србија треба да се разликује од оне која то није, а теме којима се њени заступници баве требало би да се збиља тичу нас, те да се тако и разликују од оних тема и људи који се помињу у медијима у власништву Немаца, као што су, на пример, Политика и Блиц, или Американаца, као 24 часа. Историјски и морални легат слободне Србије није Слободан Пенезић Крцун, у шта лист Печат покушава да нас убеди тврдњом да ‘‘мит о контроверзном Крцуну није производ партијске пропаганде као у случају Тита него је спонтано настао у народу’‘. А културна мисија такве, другачије Србије није у причама о ‘‘нашим’‘ постмодернистима за разлику од ‘‘њихових’‘, већ у проналажењу правих вредности и њихових протагониста. Пуким имитирањем тог процеса кроз прање биографија и рециклирање идеја чији поразан учинак добар део овдашњег становништва још добро памти имаће за последицу да ће се и ‘‘слободна Србија’‘ на крају наћи међу другом већ коришћеном робом, изложеном на штандовима локалног (и светског) културног и идејног бувљака.

Прочитајте цео текст

Тапкање над празнином Тихомира Брајовића

12. 2. 2010.Аутор: Здравко КрстановићРубрика: Слово

У издању зрењанинске „Агоре“ објављена је обимом невелика, али по количини бесмислица пребогата књига Тихомира Брајовића Кратка историја преобиља / Критички бедекер кроз савремену српску поезију и прозу. Уредник и рецензент, лекар по струци, Ненад Шапоња, аподиктичан као и увек, поручује са корица да је пред нама „једна од битних мапа без које ће даље промишљање савремене српске књижевности бити готово немогуће“.

Прочитајте цео текст

Суд врана

5. 2. 2010.Аутор: Борис НадРубрика: Слово

„Суд врана“, то је општи ход историје, прогреса који не оклева да жртвује десетине или стотине зарад среће милиона.

Ко уопште може да му се супротстави?

Покреће га сумњива и непрекидна људска потреба да прописује, ограничава и нормира.

Шта чинити кад се једном нађете на погрешној страни историје, као што се то, како примећује један безимени енглески дипломата, непрекидно дешава Србима, али не само њима?

Прочитајте цео текст

Лавови с Калемегдана

18. 1. 2010.Аутор: Борис НадРубрика: Слово

Лав, било који лав, јесте архетип, јер за њега такође важи оно што је Борхес рекао за тигра: један тигар представља све тигрове који су били и све тигрове који ће бити, јер „јединка, у његовом случају, јесте читава врста“.

Прочитајте цео текст

Трип

7. 12. 2009.Аутор: Младен СтевановићРубрика: Слово

Нерадо сам узео оловку и ископао стари роковник. Мучнина ми не да да пишем, али ето, нешто ме опет тера. Сви смо ми на дужности, јер осећамо да смо дужни. Па и сада, док киша не да да се посеје пшеница, а вакцинишу нас живом (Hg). Грађанин је највећа животиња, најбоље се уклапа у гомилу…

Прочитајте цео текст

Повратак мита

3. 9. 2009.Аутор: Борис НадРубрика: Слово

Мит, наиме – сем у изузетним случајевима крајње деградације и секуларизације једне традиције и културе – за нас није фикција примитивних, празноверица ни неспоразум, већ крајње сажет израз највиших сакралних истина и принципа који се, у мери у којој је то могуће, „преводе“ на конкретан језик земаљске стварности. Мит је сакрална истина изречена популарним језиком. Тамо где се претпоставке за њено разумевање губе, један митски садржај мора бити одбачен да би на његово место ступио други.

Прочитајте цео текст

Монолог једног...

30. 8. 2009.Аутор: Витомир ПушоњићРубрика: Слово

Уствари, целокупно десетогодишње искуство са демократијом није испунило моја главна очекивања на пољу индивидуалних ‘права и слобода’, те сам потпуно изгубио веру у било какву њену моћ које јој приписују политичко-идеолошке и хуманистичке теорије… Међутим, недавно усвајање Закона о дискриминацији поново ми је оживело наде у демократију, као велику друштвену шансу свакога да оствари своја ‘права и слободе’, без обзира ко је или шта је.

Прочитајте цео текст

Тајна Југославија - Протоколи динарских мудраца

22. 7. 2009.Аутор: Виктор ИванчићРубрика: Слово

Тајна Југославија састоји се од четрдесетак страница густо тисканога текста, с пуним насловом Манифест о устројству и дјеловању Тајне Федеративне Републике Југославије (ТФРЈ), док је међу познаватељима и дистрибутерима овог мрачног штива – особама које знају пазити на своју анонимност – документ познат и под колоквијалним називом Протоколи динарских мудраца.

Прочитајте цео текст

О стваралачком и рушилачком огорчењу

22. 5. 2009.Аутор: Предраг ГолубовићРубрика: Слово

Писац је аргументовано доказао две основне поставке: прво, да је завист знатно свеобухватнија него се до сада признавало или увиђало – толико битна да управо она омогућава било какав друштвени саживот. И друго, да завист као прећутни или отворени стожер социјалне политике делује знатно разорније него што би признали они који су на њој и саздали своју социјалну и економску философију.

Прочитајте цео текст

Посљедњи дани Гаврила Принципа

3. 2. 2009.Аутор: Жељко ПржуљРубрика: Слово

Уједињење Босне са двојном монархијом. Круна Аустријског безобразлука и самовоље је била девесто тринесте кад је прогласила Закон о изнимним мјерама којим су забранили рад свим српским и југословенским друштвима и удружењима. Чак су забранили рад и Удружењу православних свештеника. Срби су ионако били посебно љути јер су их на силу стрпали у државу коју нису жељели, наметнули су им нову заставу и химну, нови назив језика којим одвајкада говоре и ново име нације. Окупатор је само промјенио име и вјероисповјест, а методе су му увијек исте. Ево видите ове ланце, окове и букагије и ову рупу гдје цркавам. Зар мислите мој драги докторе да негдје има горе. У Турској! Хмм.

Није Турска ништа гора од Аустрије само што Аустријанци умију љепше да лажу.

Прочитајте цео текст

Идеја центра

17. 1. 2009.Аутор: Борис НадРубрика: Слово

Чудовишности овог света, то јест химере савременог доба, јесу утопије, од либералне до технократске, од комунистичке до андрогине. Утопије и јесу еминентни израз хтонске психологије и хтонског менталитета; незадовољан оним што јесте (или тачније, оним што није, будући да такав човек пре није него што јесте), он је присиљен да непрестано тражи замену, надоместак за изгубљену, или непостојећу, пуноћу бића. Његов принцип је зато не сталност и непроменљивост, већ непрекидна и бесциљна промена, како би се саобразио силама, природе или историје, које га детерминишу. Његов простор је зато утопија (чије је одредиште „нигде“), која је простор бекства од истине бића...

Прочитајте цео текст

Достојевски и изазови савремене цивилизације: „Црква ће променити свет”

14. 11. 2008.Аутор: Владимир МеденицаРубрика: Слово

А да би­смо били с Достојевским и проговорили нашу сопствену реч, сведочили себе личносно, као ово име и ово презиме, морамо одбацити све оно научено, туђе, неискушано, јер управо нам сам Достојевски помаже да као тај и тај, то име и то презиме, изађемо пред људе и пред Бога. Суштинска поента и порука дела Достојевског је да нема и не може бити заступства пред Богом. Нико никога не може заменити на крсту који му следи, на суду који му следи, као што би то, у ствари, хтео његов Велики инквизитор… Нема заступства, у пра­вослављу нема и не може бити адвоката. Није православље римско право и судски процес него религија слободе, оно је сам живот у слободи, а тиме и у највећој могућој одговорности с којима ћемо, уосталом, и ступити пред Бога. Сви морамо бити своји, без страха, не плашећи се да будемо своји, и у том смислу морамо и проговорити.

Прочитајте цео текст

Владимир Вујић - "Општечовечанско" и "локално"

Има једна апстракција: то је „човек уопште”. И има још једна апстракција: то је „човечанство”. Човек уопште, не овај или онај, познати, ти, ја, ми сви овде у кругу блиског живљења; човек као појам, не човек овај, рођени брат мој или наш, чији ми је живот судбински познат. Човечанство је исто тако појам, једна апстракција. Отуда су и придеви: „општечовечански”, „човечански”, „хумани”, и како их све не казују, чисто апстрактни атрибути. Поштујући апстракције, једно умно наслеђе XIX века науке и разума, рационалистичког дакле превасходно, наши претходници, а и многи савременици, увек траже у нашим књижевним делима „општечовечанске” особине, осуђујући уске „локалне” квалитете њихове.

Прочитајте цео текст

Светислав Пушоњић - Живот, снага и слобода личности у философији Владимира Вујића

Ко је тај дрски „јеретик” што се усудио да разум и интелект стави у овако негативан контекст, да оно што је главна покретачка снага просвећеног човечанства оптужи као главног кривца за душевне тегобе савременог човека? Штавише, да свет саграђен интелектом означи као лажан. Шта је онда истинито за њега и чиме се другим истина може досегнути ако не разумом? Шта нас је друго издигло над мраком средњевековља ако не разум, интелектуализам, наука? Или можда тај мрачњак жели да нас врати у Средњи век, у царство дивљаштва и некултуре, у духовну бестрагију којом колају митови, легенде, скаске и друге измишљотине примитивне свести?

Прочитајте цео текст

Саша Гајић - Ничеово писмо Светиславу Басари

Драги господине Басара,

свако има право да пише о мени, ако је то занимљиво. Али то што твој роман Срце земље не испуњава овај основни услов није, ипак, разлог овог мог обраћања. Разлог не лежи ни у томе што си за тему романа узео већ колоквијалну „мистерију Ничеове биографије” и упаковао је у општа места савремене белетристике, какав је свакако постао мој однос са Вагнером, Фројдом и Лу Саломе, а све у циљу да би промовисао властити „постмодерни” дискурс, лоше заодевен у политичку мистификацију. Тиме си поново ревитализовао моје старо питање: до које су мере тумачења света симптоми једног сувереног нагона – воље за моћ?

Прочитајте цео текст

Саша Гајић - Књижевност и политика: у ''канџама'' мржње

Одавно један роман није имао тако јаку медијску промоцију као роман Канџе Марка Видојковића. У ТВ рекламама и рецензентским панегирицима шамана модерних нуспојава извикан као инјекција адерналина и свежа крв у српској књижевности, Видојковић је за само пар месеци успео да распрода два издања свог четвртог романа, и да чак сам напише приказ сопствене књиге у једном дневном листу. Неко ће рећи – недостатак скромности, а неко да се успеху у зубе не гледа. Успеху?

Прочитајте цео текст

Светислав Пушоњић - Беденичка битка

Зло велико Србе притиснуло,
кидисали редом сви душмани
ђедовину да им силом отму,
што на силу а што на лукавство.
Ђе су Лазар и сви мученици
својом крвцом земљу натопили
и Србију с Богом збратимили
урла сада силни Арнаутин,
жари, пали, Србе рашћерује,
пјан од крви љуто подврискује
да Косово биће Албанија.
Исто чини погани Балија
Србинову Босну преотима,
жари, пали, Србе рашћерује,
пјан од крви љуто подврискује
да ће Србу сјеме утулити
да ће Босну својом начинити
ко што бјеше за турског земана.
Понајгоре кидишу Хрвати
што немају части ни образа
нити знају икаких светиња
осим да се поклоне силнима.

Прочитајте цео текст

Надежда Винавер - Књига сећања, љубави и захвалности

Једноставне, ненаметљиве, тихог тока, са скоро заборављеним речима које нас враћају у доба старе части и поштовања отаџбине, песме у збирци Ратни другови Станислава Винавера, посвећене друговима изгинулим у Великом рату, својом трагичном суштином примакле су се нашем времену.

Много историје и много политике стоји иза ове књиге. Први светски рат, у Србији без предаха настављен на Балканске ратове, на истом рањеном тлу, са истим борцима али у страшнијим условима, са непребројивим српским умирањима, у борбама, по логорима Аустроугарске, по непроходним гудурама Албаније, уз тихе обале средоземних мора – књижевно надахнуће у кратком раздобљу, заборављен је.

Настала као спомен на ову херојску и трагичну епопеју, Винаверова књига није историја већ је књижевни текст, недвосмислен, чист као чиста суза. Иако изграђено и на филозофском искуству пишчевом и на искуству народа, скромног, навикнутог на трпљење, ово дело се може разумети само као књижевност – мимеза смрти у трену историјског бездана.

Прочитајте цео текст

Станислав Винавер - Ратни другови 2.део

СТАРИ ВОЈСКОВОЂА

Стари војсковођа
Који је из Врховне команде
Управљао армијама у сва три рата,
Пензионисан и заборављен
Увређен и огорчен
Посветио се новоме послу
И пише историју.


Од безбројних бележака
Од бескрајних успомена
Оштрих и прецизних
Сећањем које преотима сваку мрву од збивања
И остварује живот сваког потеза и покрета
Ломећи догађаје у бескрај детаља
И снажним замахом састављајући у целину
Он дочарава стари рат
У крепки низ условљених дејстава,
Оплевљен од излишног корова
Који није припадао напору људи
Ни смислу војевања.
Он даје нови рат

Прочитајте цео текст

Станислав Винавер - Ратни другови 1.део

Станислав Винавер

РАТНИ ДРУГОВИ

ДРАГОШ ИЗ ЛИПОЛИСТА

Драгош из Липолиста
У поцепаном гуњу
Са старом пушком берданком

Чувао је као и остали
Из трећега позива
Неку ћуприју иза фронта.


Када затутњи воз
Он би се испрсио и салутирао
И ни један мишић не би затреперио

На старачком лицу.


Он је причао готово цео дан
О прошлим ратовима
Када је био млад
И тукао се у првој линији
Ти ратови били су тежи

Прочитајте цео текст

Српски национални програм

Саопштења Владе Републике Српске Крајине

Покрет Срби

PATRIOTA

Претрага српских патриотских сајтова

Претрага сајта:

Досадашњи бројеви Српског листа:

  1. О злу (мај 2007.)
  2. О досезању добра
    (мај 2004.)
  3. Оклеветани рат
    (март 2004.)
  4. Право или правда?
    (децембар 2003.)
  5. О сопству (јун 2003.)
  6. О соју (мај 2003.)
  7. О слободи
    (април 2003.)
Излог

Никола Живковић: Берлински записи I-IV Никола Живковић
Берлински записи I-IV

Срђан Воларевић: Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине Срђан Воларевић
Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине

Иван Иљин: Бела идеја Иван Иљин
Бела идеја

Тања Булатовић: Године после Тања Булатовић
Године после

Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку

Момчило Селић: Понт Момчило Селић
Понт

Срђан Воларевић: Извештај из земље Лотофага Срђан Воларевић
Извештај из земље Лотофага

Василиј Штрандман: Балканске успомене Василиј Штрандман
Балканске успомене

Витомир Пушоњић: Ђе ти је то Врбово Витомир Пушоњић
Ђе ти је то Врбово