Гледишта

ТОТАЛИТАРНА РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА

 

Француска се одскора налази у недемократији.

Јер, тоталитарни режими имају пет карактеристика: јединствену идеологију; један новокомпоновани речник – новоговор; економску, политичку, медијску и културну власт спојене у једно; савез између политичке полиције и полиције за исправно мишљење; и, непрестано угрожавање основних слобода.

Француска Република је сада у таквом режиму. Илустрација тога јесте хапшење Николе Бернара Биса (Nicolas Bernard-Buss) 19. јуна 2013, зато што се показао политичким – мада сасвим обичним – противником.

 

1. Јединствена идеологија

Французи су утамничени у затворској ћелији јединствене идеологије: морају да верују у благодати глобализације (која је, наравно, врло добра за њих), имиграције (која, наравно, представља шансу за њих); морају да напусте све своје традиције (нарочито породичне) и да се покају због своје историје (наравно да су криви). Космополитска идеологија је једина прихватљива. Она не прихвата никакве поделе нити границе: природне, између полова или раса, док су и физичке отклоњене како би људи, роба и капитал могли да се крећу без икаквих правила. Неприхватљиве су и духовне границе, које се састоје од историјских, уметничких, културних или верских традиција.

 

2. Новоговор

Јединствена идеологија не може да постоји без новоговора. Нови вокабулар уништава речи или мења њихов смисао: илегални имигрант постаје „особа без докумената“; имигрантски преступници постају „млади“; бранилац националног идентитета „шовиниста“; бранилац институције брака (између мушкарца и жене зарад стварања породице) „хомофоб“. Тај нови речник служи за сатанизацију оних који „не размишљају како треба“. То је тврђава оковане мисли.

 

3. Мешање власти

Ова идеологија без преседана сједињује више врста власти: економску и финансијску мултинационалних компанија које финансирају интересне и идеолошке лобије; културну и медијску; те политичку, која непрестано каска за осталим. Овакво комбиновање власти омогућава диктатуру етничких, верских, полних, финансијских и елитистичких мањина. Савез између Голдман Сакса (Goldman Sachs), масонске ложе Гранд Оријент (Grand Orient de France) и ЛГБТ популације“ омогућава напредак преиначења свега на свету у робу.

 

4. Савез између политичке полиције и полиције за исправно мишљење

У тоталитарном режиму дисиденти бивају проглашавани за „асоцијалне“, „хулигане“ или „луде“. Режимска штампа понавља те речи по наређењу, што омогућава полицији да уклони политичке противнике. У Француској је полиција за исправно мишљење, без икаквог зазора, преузела такву методологију политичке полиције: фалсификовање броја учесника на демонстрацијама, оптуживање за „екстремизам“, или „разбојништво“.

 

5. Угрожавање слободе изражавања

Закони који убијају слободе су све бројнији, а тужилаштво се служи њима све чешће. Тако закон „Плевен“ (Pleven), наводно против расизма, фактички забрањује сваку критику ислама или неких видова понашања Рома. Због закона званог „Гејсо“ (Gayssot), о историјском ревизионизму, због својих написа хемичар Венсан Ренуар (Vincent Reynouard) је провео годину дана у затвору (текстови су му оцењени као „одвратни“, али правна заштита је потребна управо за такве ставове): дакле, осуђен је због деликта мишљења. Ту је и закон „Тобира“ (Taubira), којим се ограничава слобода истраживања и изражавања о афричким робовима; и, коначно, закон звани „Пербен“ (Perben), против „хомофобије“. Жртве свих тих немилосрдно наметнутих „правила понашања“ су многобројне: обични грађани, универзитетски професори, градоначелници, посланици као Кристијан Ванест (Christian Vanneste) или Марин Ле Пен, чији ће парламентарни имунитет бити укинут зато што је критиковала окупацију париских улица због јавних, муслиманских молитви.

 

6. Угрожавање слободе учествовања у демонстрацијама

Учествовати у демонстрацијама уставно је право које се све мање поштује. Довољно је да групице екстремне левице – праве режимске милиције – запрете контрамитингом па да неки скуп буде забрањен због „опасности од ремећења јавног реда и мира“. Али, и без таквог изговора, многе демонстрације против закона о геј браковима, мада пријављене сходно закону, биле су забрањене без икаквог озбиљног разлога, и то у последњем тренутку.

 

7. Произвољна хапшења

Од почетка побуне против закона о геј браковима око 2.000 људи је ухапшено и притворено – сасвим произвољно, најчешће зато што су носили мајице са натписом „Митинг за све“ (Manif pour tous: назив дат митингу у знак побуне против закона о геј браковима, чији је мото „Брак за све“. Само том приликом је више од 500 особа притворено и саслушавано, углавном због потпуно измишљених разлога.)

Врхунац кршења права слободе је хапшење и притварање Николе Бернара Биса у Флери-Мерожису (Fleury-Mérogis) такође из сасвим површних разлога. Притворен је одмах, пре подношења тужбе апелационом суду, иако се у Француској изузетно ретко дешава да оптужени за дела која носе мање од две године затвора буду држани у притвору.

Истина је, међутим, да Никола Бис нема исто порекло као разбојници са Трокадера или пљачкаши париског приградског метроа.

То је та „правда“ која није иста за све.

Једва, зато, чекамо 14. јул.

(Дан Француске револуције, када треба да се одржи следећи митинг против закона о геј браковима; прим. прев.)

 

превела с француског Светлана Максовић

 


Објашњење преводиоца:

 

Да се у наслову не помиње Француска, вероватно би читаоци после прочитаног текста помислили да се ради о Србији. То је и разлог због којег сам га превела. Наиме, уништавање нација општа је појава, која се, ето, дешава и у једној од најмоћнијих чланица Европске уније. Глобализација је могућа једино када је нација уништена у темељу, када народ престане да мисли својом главом и почне слепо да верује у оно што му олигархија подастире као једину и прихватљиву истину.

Реч је, заправо, о модерном тоталитаризму, те овај напис треба да нас подсети да живимо у тоталитарним државама – ма где се налазили, и у ма којој „демократији“ битисали.

Што се тиче саме Француске, повод за овај текст јесте хапшење Николе Бернара Биса, 23-годишњег младића, који је 19. јуна добио два месеца затвора због побуне против полиције. Наиме, током забрањеног митинга против геј бракова одбио је да буде легитимисан и да остави отисак прста. Још је у затвору јер не размишља на исти начин као француска влада, сматрајући да има право да то своје мишљење изрази слободно – без жигосања, на које га подсећа полицијско легитимисање.

Осећај неправде све се више шири Француском због поступка према њему, будући да су, на пример, особе које су ушле у париски приградски метро и опљачкале цео вагон добиле много блаже казне – то јест, прошле без притвора.

Ето још једног примера модерног тоталитаризма у сред Европе, усто у држави која се и данас хвали слободарском револуцијом вођеном под паролом „Слобода – Једнакост – Братство“ (Liberté – Egalité – Fraternité).

Питамо се, само, докле.

 


Напомена Уредништва Српског Листа: Чланак, коментар и објашњење преводиоца пренети са сајта Novi Standard, извор француски сајт Polemia, ауторство редакцијско. Текст приредило Уредништво СЛ.

Српски национални програм

Саопштења Владе Републике Српске Крајине

Покрет Срби

PATRIOTA

Претрага српских патриотских сајтова

Претрага сајта:

Досадашњи бројеви Српског листа:

  1. О злу (мај 2007.)
  2. О досезању добра
    (мај 2004.)
  3. Оклеветани рат
    (март 2004.)
  4. Право или правда?
    (децембар 2003.)
  5. О сопству (јун 2003.)
  6. О соју (мај 2003.)
  7. О слободи
    (април 2003.)
Излог

Никола Живковић: Берлински записи I-IV Никола Живковић
Берлински записи I-IV

Срђан Воларевић: Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине Срђан Воларевић
Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине

Иван Иљин: Бела идеја Иван Иљин
Бела идеја

Тања Булатовић: Године после Тања Булатовић
Године после

Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку

Момчило Селић: Понт Момчило Селић
Понт

Срђан Воларевић: Извештај из земље Лотофага Срђан Воларевић
Извештај из земље Лотофага

Василиј Штрандман: Балканске успомене Василиј Штрандман
Балканске успомене

Витомир Пушоњић: Ђе ти је то Врбово Витомир Пушоњић
Ђе ти је то Врбово