Зашто Српски клуб? питао ме је сликар. Надобудан, уредно брадат, посматрао ме је као да сам трговачки путник, а он купац... Нисам их питао ни зашто им усред Београда не сметају Alliance francaise, The British Council, Goethe Institut, ни The American Library а мешкоље се на сам придев "српски". Слободоумни, гнушали су се свега што их је приморавало да се баве, како им се чинило, небитним...
Срби сви и свуда
Из историје знамо и видимо да су се у Босни изнајприје истурчила највише господа, од које су гдјекоји и до данас стара презимена своја сачували, као нпр. Кулини, Видајићи, Љубовићи, Бранковићи, Тодоровићи, Филиповићи итд. Кад су се господа прије разликовала од свога простога народа, с којим су у једну цркву ишла и из једне се чаше причешћивала, шта је природније него да се сад, примивши и закон не само сасвијем друкчији од њиховога него и на другоме језику и с другијем писмом, постарају још већма разликовати се. Тако они дојакошње своје име Срби, које је са законом хришћанскијем и с пређашњијем животом њиховијем врло скопчано било, не само одбаце него им жао будне и раја њихова да се њиме дичи, и назову је власима.
Прочитајте цео текст"Београд још сања о великом царству"
Немачки Зидојче цајтунг доноси колумну Кристијана Шварц-Шилинга, бившег високог представника у БиХ, у којој бивши дипломата поново критикује Србију, идеју великосрпства и наводно попуштање Европе Београду.
Прочитајте цео текстСисак: Оптужница против петорице Срба
Умјесто да снажно подржи Србе у Републици Српској, буде им ослонац и подршка, Влада Србије и њен предсједник поново забадају нож у леђа. Милошевић је то радио под паролом да мир нема алтернативу, а сада је нема Европа
Прочитајте цео текстО супстанци
‘‘Мрља мастила’‘ која се, почевши од 1804, по други пут почела ширити Балканом (по западњачком тумачењу, први пут то будући под Немањићима) није међутим никад представљала навалу чак ни балканских ‘‘хорди’‘, колико осмотско ширење духа слободе, сопства, и правичности. Бес тадашњих наших покровитеља са Запада изазвали смо управо одбијањем, неизреченим колико несвесним, да преузмемо улогу жандара ‘‘ових простора’‘ и да их држимо у ‘‘реду’‘ како га схвата њихов дух, кадар да уважава искључиво твар и количину.
Прочитајте цео текстХроника сеоског гробља
– Ама не можеш ти да кажеш некоме шта ће да ради! – уз вику и коју псовку, каже ми је један мештанин, али посустаје после мојих навода…
И тако, срећу се разни људи.
Има их, мада ретко, и правих, који би могли да постану неко када би имали још по кога уза себе.
Но, пужу голаћу је увек теже него оном са кућицом – па макар му била сломљена, и засецала му слузаву кожу.
Прочитајте цео текстЈавни апел монаштва Рашкопризренске епархије
У том смислу синовски и коленопреклоно позивамо Његову Светост, Патријарха Иринеја, Високопреосвећене и Преосвећене саборске оце Архијереје да, после ових најновијих дешавања, и све очигледније и видљивије намештености процеса против Владике Артемија, у што скоријем року, сазивањем ванредног Архијерејског Сабора, исправе велику неправду свргавања Епископа рашикопризренског са његовог досадашњег вишедеценијског трона. Знамо да ни Његова Светост, нити многобројни Оци Архијереји нису деловали из злонамерности или пакости, већ на основу лажи, клевета и инсинуација, потеклих првенствено од Епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија (који се ни ових дана у томе не зауставља, него, међу многобројним клеветама, тврди, авај, уз гомилу многих других клевета, како наше монаштво купује у Срему куће од, ваљда, опљачканог сиротињског новца), и управе манастира Високи Дечани (викарног Епископа Теодосија и протосинђела Саве Јањића), главних виновника ове умишљене и измишљене, лажне и лажиране, а ничим поткрепљене кампање која дубоко потреса нашу Цркву, претећи да уколико се не залечи правдом и правицом на Телу Цркве остане као незарасла рана.
Прочитајте цео текстПочаст ''хуманисти''
Професор америчког универзитета Принстон, Мајкл Волцер – један од највећих политичких филозофа 20. века, али и заговорник НАТО интервенције на СР Југославију – окитио се јуче почасним докторатом Универзитета у Београду…
– Захвалан сам на подршци коју сам добио од Универзитета у Београду и надам се да ће људи у Србији схватити да се аргументи о теорији праведног ратовања не односе само на Србију него на све конфликте у свету. Ја сам критички подржавао интервенцију НАТО у време решавања косовске кризе 1999. године. Очекивао сам да ће бити веома тешко да ми се додели овакво признање с обзиром на мој став о решењу кризе на Косову. Да не буде неспоразума, ја сам подржавао интервенцију на Косову, али се нисам слагао са идејом ваздушних удара, већ сам био за интервенцију копнених трупа НАТО с којом би, верујем, било много мање жртава с обе стране – каже Волцер.
Прочитајте цео текстДемократизација или мађаризација
Доласком ове коалиције на власт дошло је и до отпуштања радника српског порекла из јавних предузећа, да би на њихова места после шест месеци законске паузе били запошљавани људи мађарске националности. Тако је у Дому здравља у последњих неколико година запослено више десетина медицинских сестара. Сваки пут када би се за посао пријавио медицински радник српског порекла, пре свега би га упитали зна ли мађарски. Пошто у Темерину тај језик учимо као други страни и језик средине, на одговор да смо га осам година имали у основној школи казали би да то није битно, већ да ли га знамо.
Прочитајте цео текстМалено острво звано Велика Британија
Иступањем из окриља Римске цркве Енглези су брже од других нација развили свој ‘‘овде и сада’‘ приступ животу. ‘‘Зашто’‘ они замењују са ‘‘како’‘, примитивна филозофија природе заузима место дубоке метафизике. Њихова дела рефлектују другу страну тог поједностављивања – заједно са музиком, најсензуалнијом међу свим уметностима, англикански протестантизам одбацује интуитивно разумевање света, радије се служећи скромним интелектуалним обрасцима. То је Енглеској омогућило техничко преимућство – енглески топови имали су дужи домет…
Наравно, након свих светских битака нема народа на овом свету који не вуче за собом товар греха, али Англосаксонци, по свему судећи, предњаче на овој листи. И заиста, баш као што је то и модерни свет, и пакао ("the Hell") би требало да буде у енглеској говорној зони.
Прочитајте цео текстМладом пријатељу из Немачке
Једини одговор … стога јесте остати овде и тући се ставом, речју, делом, хајдучки се носити с навалом на нас – бити ‘‘клип у точковима’‘, ‘‘реметилачки фактор’‘ каквим нас опањкавају…
Ко ће нешто учинити, ако не ми?
И кад него сад? (’‘Ћутати и смрдети’‘ у Франкфурту, чинити то овде – или пак устати?)
Наш одговор на та питања неће решити све проблеме – нарочито не заувек нити ‘‘трајно’‘, то будући, ипак, задатак смрти. Но можда ће пример успешне Српске револуције упозорити вавек присутне пљачкаше, насилнике, преваранте, хуље, издајнике, преливоде и демагоге међу нама да је њихово време прошло, и да се неће обнављати док је вере да они нису политичка, већ само антрополошка неминовност.
Прочитајте цео текстО неговању сопства
… склони смо да издајство вежемо за рђаве и нечасне људе, раде продавању ‘‘вере за вечеру’‘. Овакво упрошћавање, међутим, спречава дубљи увид у ово, по опстанак народа преважно питање, мимоилазећи, чак забашурујући његову деликатнију и неупоредиво важнију страну: како је, и зашто, могуће да се многи ваљани Срби неретко нађу у табору непријатеља сопственог народа?
Прочитајте цео текстЈезичке недоумице
Ту бих додао и напомену о речи ‘‘глагол’‘ за онај део језика који означава радњу, дешавање. ‘‘Глаголити’‘ (или ‘‘глагољити’‘) на старосрпском значи ‘‘говорити’‘, и није случајно да многи зналци језика сматрају радњу за срж говора. Могуће је, наиме, нешто некоме пренети искључиво глаголима, али готово немогуће само именицама. То указује да усредсређеност најстарије европске књижевности на причу – заправо радњу – није хир већ уважавање битних својстава живота на Овоме свету.
Прочитајте цео текст
