Зашто „Српски клуб“? питао ме је сликар. Надобудан, уредно брадат, посматрао ме је као да сам трговачки путник, а он купац... Нисам их питао ни зашто им усред Београда не сметају Alliance francaise, The British Council, Goethe Institut, ни The American Library а мешкоље се на сам придев „српски“. Слободоумни, гнушали су се свега што их је приморавало да се баве, како им се чинило, небитним...

Одјава

24. 8. 2013. Рубрика: Вести

После десетак година на интернету, неколико обарања сајта, и обавештења од нашег провајдера о текућој, необично селективној и индивидуализованој зарази Српског Листа вирусом, одлучили смо да наш сајт макнемо са нишана наших – и не само наших – душмана.

Немамо, наиме, ни новца ни људи да се носимо са организацијама и кабалима којима не мањка ни једног ни другог. Уклањајући и нас из јавности само ће убрзати оно што је свима сем њима очито: своју пропаст.

Српска Револуција ће се десити, и неће им ићи у корист.

 

Момчило Селић
Главни и одговорни уредник Српскога Листа

Прочитајте цео текст

Чопор

24. 8. 2013.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Одзив

Онима који би ме затукли макар речју казао бих зато следеће: нико ко се свим фазама ФНРЈ, СФРЈ и СРЈ није колико-толико активно супротставио, или ко је Отаџбинске ратове од 1991. до данас одседео или „коментарисао“ не може с правом тврдити да је живео поштено и часно – осим оних који су заиста веровали да служе најсавршенијем друштвеном уређењу свих векова.

(…)

Јер Бити се може искључиво Живљењем а не штреберским прихватањем Традиције, ма колико драгоцене, па и истините. Предање је упут, а живљење њиме једино чиме му се одаје почаст. Право „Знање“ људима је у самој поставци недоступно, колику год потребу сви ми за Њиме имали – као и за Животом који се, ипак, завршава Смрћу.

Прочитајте цео текст

Теразије 2

24. 8. 2013.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Гледишта

Ако постоји место где се кљунови кантарских „птица“ Истока и Запада (а и Севера и Југа) безмало додирују то је простор између хотела Москва и Балкан, те обе те тачке и Безистанског пролаза.

Да ли је симболика намерна или провиђење, зна Свевишњи.

(…)

Балкан наиме не сме остати Catena mundi (светске вериге, илити „баглама“ /шарке/) већ се осовити у Теразије. Колико је такав геополитички циљ достижан показује, више од свега, махнито делање Великих сила да га онемогуће.

Прочитајте цео текст

Бирање глобалног пројекта

24. 8. 2013.Аутор: Михаил Хазин Рубрика: Гледишта

Остаје „Црвени“ пројекат. Међутим, ту постоји велики проблем. Ради се о томе да практично нико не „дотерује“ његову конструкцију спрам садашњости. Постоје појединачне групе, али су мале и нејединствене. На крају, код већине становништва представе о „Црвеном“ пројекту завршавају се сећањима на крај 80-их прошлог века, година које више нису имале никаквог смисла. А тај Пројекат могао би веома снажно да покрене народне масе читавог света у процесу развоја кризе, те би на време подићи његову заставу било веома, веома, важно.

Прочитајте цео текст

Срби и Руси у Новом веку

23. 8. 2013.Аутор: Зоран Чворовић Рубрика: Гледишта

После 201 године од Букурешког уговора, нови српски властодршци, предвођени А. Вучићем, обмањујући сопствени народ у погледу стварне снаге Резолуције 1244, Евроазијске уније и извесности и озбиљности руске политичке, економске и војне понуде Србији, заштиту и сарадњу историјски провереног српског пријатеља трампе за туторство древног српског непријатеља. Наравно, као и 1809. и 1810. западно покровитељство је потребно зарад очувања сопствене власти и привилегија по сваку цену, а ту се руска заштита, окренута интересима српског народа као целине, свакако чини недовољном. И овог пута српски Европејци, док свим снагама подржавају медијски исфорсирану тезу „да нас је Русија заборавила“, сами насилно испоручју Србе са КиМ њиховом крвнику Х. Тачију. Уз то, плански заборављају да постоје Срби ван „Србијице“, коју им је Запад исцртао, па Србе у РС претварају у Босанце, а постојање Срба и СПЦ у Црној Гори потпуно игноришу. Ништа ново, јер је и краљ Милан Обреновић својим аустроподобним србијанством заборавио на прекодринске Србе, а у односима са цетињским двором први је посејао отровно семе братског раздора.

Прочитајте цео текст

Русија као наследник Џингис-канове државе

20. 8. 2013.Аутор: Николај Трубецкој Рубрика: Гледишта

Дакле, иако изгледа да је сам Џингис-кан придавао већи значај освајању Кине и уопште праве Азије, него потчињавању Европе, он је ипак само у Евроазији иступио као реализатор историјске мисије, као творац и организатор историјски вредног здања. И зато смо, желећи да одредимо историјску суштину руске државе као државе која се простирала на целој или на готово целој територији Евроазије, означили ту државу као главно језгро монархије Џингис-кана. Евроазија чини такав географски, етнолошки и економски целовит систем, чије је државно обједињавање било историјски нужно. Џингис-кан је први остварио то обједињавање, и после њега је свест о нужности таквог јединства продрла у све делове Евроазије, иако није увек била подједнако јасна. Током времена јединство је почело да се нарушава. Руска држава је инстинктивно тежила да успостави то нарушено јединство и зато представља наследника, настављача историјског дела Џингис-кана.

Прочитајте цео текст

Теразије

16. 8. 2013.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Гледишта

Као целина, Срби и Балкан и незнајући мета су западњачке зависти (…). Запад нас затире јер нас се плаши, Исток из мржње према свакој слободи. Питања „А где тога у свету има?“, или „Зар мислиш да си паметнији од свих нас?“ дефинишу стога и „наше“ интелигенте. Одговарати им да се не ради о „памети“ већ дужности да се од Бога подареном нам сопству одужимо личним опажањем, и удруживањем из блискости и љубави а не искључиво интереса, одавно сам увидео да се нема рашта, те ове редове упућујем онима које извикана имена, или „међународни“ ауторитети настали по политичком, верском, етничком и „родном“ „Кључу“ не обесхрабрују да самостално просуђују.

Прочитајте цео текст

Евроазија

15. 8. 2013.Аутор: Леонид Ивашов Рубрика: Гледишта

Оснивањем ЕАС и развојем БРИКС-а Запад ће, схвативши да није више хегемон и искључиви диктатор, почети да се понаша суздржаније. И тада ће САД и Европа моћи да се увуку у стварање новог свјетског поретка – праведнијег и безбједнијег. (…)

Но, прије свега, Русија мора сама изаћи из блата либерално-колонијалног пројекта, зауставивши клановско-сировински сепаратизам, и започевши снажан пројекат иновационо-технолошког развоја. (…)

Али, за то је потребна чврста политичка воља. Стаљинска!

Прочитајте цео текст

Ходочашће

10. 8. 2013.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Слово

И стално се враћам деци из кућа око Киљана и Цркве, и великих, војничких шатора испод којих се на дан Бога Луга, покровитеља Рата, а у част Громовника Илије, купе горштаци не би ли се подсетили себе, а сва њихова дечица прелепа су, жива, и добра, Свет им просијава златом из широм отворених очију и они Га љубе, милују, гурају се око Њега пуна радости и усхита, њихове игре трају до дубоко у ноћ и тешко је дозвати их пошто је Врх Лета коме следи силазак, у поларну Ноћ.

И сви чекају Васкрс, с првим даном Пролећа.

Прочитајте цео текст

Терором до „мира“

7. 8. 2013.Аутор: Јелена Гускова Рубрика: Гледишта

Главну улогу полуге за натеривање Југославије на капитулацију преузео је тако на себе – ма како то било жалосно – управо руски представник. (…)

Но, Милошевић је ипак неколико пута питао шта ће бити ако Југославија одбије да потпише тај капитулантски споразум? Тражио је савет како да поступи у том случају. Черномирдин га је међутим само плашио: вас ће докрајчити, бомбардовати, заувек ћете изгубити Косово, и нећете одржати никакву целовитост ваше државе.

И српска војска је питала Русе: да ли ћете нам помоћи, ако не потпишемо ултиматум и почнемо истински да ратујемо са НАТО-ом?

Наши генерали су на то спуштали главе и одречно одмахивали њима.

Прочитајте цео текст

Кад бисмо могли да нестанемо

1. 8. 2013.Аутор: Јања Гаћеша Рубрика: Вести

Власти из Београда позивају Србе са Косова и Метохије да изађу на локалне изборе заказaне за трећи новембар. Они кажу да је то добро за нашу будућност, а ми бисмо најрадије да нестанемо.

Зашто?

Последњих година у Грачаници су асфалтиране многе улице, отворени спортски терени, направљени тротоари. У месту постоји и видео надзор, направљени су паркови на сваком кораку, постављене дрвене клупе на сваких неколико метара, а ту су и жардињере са петунијама…

Прочитајте цео текст

Турска

28. 7. 2013.Аутор: Момчило Селић Рубрика: Подсетник

Јер, ни Нордици ни Турани ни Семити нису били само завојевачи и пљачкаши колико вирус – обећање да се може удобно живети мењањем идентитета, ако не ћуди. Потврђујући се једино унижавањем противника (то им будући свако већ својим постојањем), подстицај су Они за све бездушнике и рачунџије, вернике статистичке човеколикости. Није, наиме, невоља у делању свештеника Моћи – било католичких било исламских, било „доминатора“ у затворској соби или у планетарном логору без граница – већ у спремности „стада“ да се „мира“ ради подају крилатици ”If you can’t beat them, join them!“ („Ако им не можеш ништа, приђи им!“), или исламу по тумачењу Мустај-Кадије из Горског Вијенца.

Прочитајте цео текст

Српски национални програм

Саопштења Владе Републике Српске Крајине

Покрет Срби

PATRIOTA

Претрага српских патриотских сајтова

Претрага сајта:

Досадашњи бројеви Српског листа:

  1. О злу (мај 2007.)
  2. О досезању добра
    (мај 2004.)
  3. Оклеветани рат
    (март 2004.)
  4. Право или правда?
    (децембар 2003.)
  5. О сопству (јун 2003.)
  6. О соју (мај 2003.)
  7. О слободи
    (април 2003.)
Излог

Никола Живковић: Берлински записи I-IV Никола Живковић
Берлински записи I-IV

Срђан Воларевић: Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине Срђан Воларевић
Да л има смрти за нас који смо остали без отаџбине

Иван Иљин: Бела идеја Иван Иљин
Бела идеја

Тања Булатовић: Године после Тања Булатовић
Године после

Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку

Момчило Селић: Понт Момчило Селић
Понт

Срђан Воларевић: Извештај из земље Лотофага Срђан Воларевић
Извештај из земље Лотофага

Василиј Штрандман: Балканске успомене Василиј Штрандман
Балканске успомене

Витомир Пушоњић: Ђе ти је то Врбово Витомир Пушоњић
Ђе ти је то Врбово