Зашто Српски клуб? питао ме је сликар. Надобудан, уредно брадат, посматрао ме је као да сам трговачки путник, а он купац... Нисам их питао ни зашто им усред Београда не сметају Alliance francaise, The British Council, Goethe Institut, ни The American Library а мешкоље се на сам придев "српски". Слободоумни, гнушали су се свега што их је приморавало да се баве, како им се чинило, небитним...
Велика криза Револуције
На прагу смо дугог, вишедеценијског, пута оздрављења. Али све док заједницом превладава мисао да је онтолошки Устанак залудан, прескуп или претежак пут, преображај и оздрављење нису могући. Јер Устанак иде у сусрет животу, а обновљена Револуција жељама бирачког тела. Ако већи део заједнице одлучи да се склањањем иза свог бирачког права у парламенту игра Револуције, живот ће уредити политичку стварност – истина знатно спорије, али ефикасније и радикалније него најжешћи устанак људи. (…)
Велика криза је прилика за оздрављење и животна шанса за победу над Револуцијом. Између Круга Двојке и Радовањског луга игра се партија у којој су улози слобода, добро и живот, и почиње одсудна трка између бранилаца Револуције и устаника. Ако устаници освоје друштво и државу сви ће имати прилику да осете чари слободе и однесу победу над Револуцијом, и окончају грађански рат – ропство горе од окупације. Извојевана слобода под вођством првака странке милиона, српског Леониде, указаће на путеве преображаја заједнице и сваког појединца. Тада ће истинска модернизација бити могућа, а последњи дани Револуције неће бити и доба свеопштег пропадања.
Прочитајте цео текстИзлог
Новo у Излогу: Бела идеја Ивана Иљина и Године после Тање Булатовић
Прочитајте цео текстНаврат нанос
Попут општине Приштина и у другим местима су гласачи морали да прелазе 10 и више километара да би гласали. На гласање се није ишло у свечаној гардероби да се не би привлачила пажња, када се пролазило поред полиције, а главе су биле спуштене да не помисле да их провоцирате. Није се ни причало много. Идеш и ћутиш као да крадеш. Нигде српске заставе на улици, на школи – ружан осећај. На самом гласачком месту било је толико натписа OSCE да је просто прелазило границу доброг укуса. Чини се да је намерно све то стављено како би се Албанцима показало да држава Србија нема баш никакве везе са тиме. Није било ни посматрача испред странака на листи, тек по нека заставица државе Србије од папира али мала, прикачена уз десет пута већи натпис OSCE. Само странци у белим мајицама (на којима опет пише OSCE) од којих су поједини чак излазили у ходнике да људе сврставају у редове, потпуно беспотребно али је испало да на овим изборима не можете ни да стојите како хоћете. Све ово што сам набројала није оно најцрње! Многи гласачи, који су до свог гласачког места стигли, нису могли да гласају јер нису уписани у бирачки списак. У појединим општинама, на пример у Липљану, фали скоро цело село, Горња Гуштерица. У општини Урошевац на списковима није било имена повратника у селима Талиновац, Бабљак и Бабуш. Прешли људи око 20 километара да стигну до Лапљег Села, где је требало да гласају, и нема их на списку.
Прочитајте цео текстИ данас ће бити јуче, а сутра данас
У свему томе Србија неумитно и срамно постаје чардак, и то пре на магловитом небу него у издишућој Европи. Али о томе наредних дана свакако нећете чути ни прочитати ни речи. Но, ако смогнете снаге да погасите телевизоре, препустите непрочитане новине рециклажи право са киосака, и покушате да погледате кроз нешто мање унеређен прозор интернета, можда ћете и ви јасније видети шта се заиста догађа око вас.
Прочитајте цео текстДопуна
Прочитајте цео текстО архивама
Форин офис обећао је да ће обелоданити 8.800 досијеа из 37 бивших колонија похрањених у добро чуваном центру за комуникације у Хенслоп парку у Бакингемшајру.
Архива је изашла на светло дана прошле године, када је група Кенијаца, затворена и мучена током побуне покрета Мау Мау против колонијалних власти, добила право да тужи британску владу.
Међутим, постоје докази у писаној форми да најосетљивији документи касне британске колонијалне ере нису сакривени, већ једноставно уништени. (…)
Када би се неки важан документ уклањао из архиве, стваран је други лажни, који су стављали на његово место. Ако то није било лако изводљиво, документи су просто уклањани.
Прочитајте цео текстЂурђевдан
Пред колоном, један усташа је узвикивао:
‘‘Ђе сте Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!’‘.
На вагонима је писало ‘‘седам коња или четрдесет војника’‘, а усташе су у један вагон утеривале и до двије стотине људи. Тог истог 6. маја 1942, на Ђурђевдан, воз смрти је из Сарајева кренуо за Јасеновац. На путу, заточеници у вагонима без хране и воде почели су се губити услед страха и неизвјесности. У општем хаосу један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске Слоге, извјежбаним баритоном, у грчу и немоћи, из поноса и пркоса, из срца и душе запјевао је:
‘‘Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!’‘
Прочитајте цео текстУ орману
– Како си, уопште, изашао из тог ормана? – питам га.
Осмехнуо се.
– Једноставно – препливао сам Миљацку, прошао два минска поља, њихово и наше, склањао се од ватре с обје стране… једноставно, заиста. Није то ништа. Није то орман. То је само вода, хладан ваздух и ватра. Ништа друго.
Прочитајте цео текстГеополитика мржње
Уступање српских предузећа и природних блага (воде, пољопривредног земљишта, каменолома), државама као што су Хрватска и Словенија, активних при сламању Срба у последњој деценији 20. века, сведочи о даљем бујању геополитике мржње на крвавом балканском тлу. Пацификовање ‘‘Југоисточне Европе’‘, засновано на крилатици: Слаба Србија – мир у региону, обавља се и сталним ударима на нашу државу и народ у гласилима и политичким телима и форумима Империје. Зарад тога је тај посао препуштен и помесним пуномоћницима Империје, Немачкој и Турској, па чак и суседима – Хрватској, Словенији и Мађарској.
Но, колики су истински домашаји геополитике мржње, и њена корист по Империју и њен башибозук на Балкану показаће – ипак – будућност, о којој се и ми питамо.
Прочитајте цео текстХрватски генерали
Када је изречена пресуда хрватским генералима у Хагу, по неофашистичкој творевини Хрватској настала је масовна хистерија. Славен Летица, један од просвједника упоредио је, на пример, криминалца Анту Готовину са Александром Македонским, Гарибалдијем, Јованком Орлеанком… О каквим се особама ради просудите сами на основу њихових краћих биографија:
Анте Готовина – осам разреда основне школе, бивши француски легионар, отпуштен из легије са чином поднаредника (разводника). Године 1986. осуђен на шест година затвора због пљачке накита од једног брачног пара. По одлежаној казни придружио се Туђману. У одсуству, 1993. осуђен у Француској на две године затвора због изнуде и отмице, а 1995. на 30 месеци затвора због изнуде. Ове две казне није издржао, и остаје нејасно јесу ли оне и даље правоснажне или су брисане.
Прочитајте цео текстЈасеновац
Мада је Музеј жртава геноцида јединствена државна институција која прикупља и систематизује податке о страдалима у протеклим ратовима, он данас нема просторије, односно изложбени простор за сталну поставку. За разлику од Меморијалног центра Јад Вашем који има снажну подршку Израела и у коме је, између осталог, запослено неколико стотина научних радника и државних службеника, његов српски пандан, Музеј жртава геноцида – са само шесторо запослених – нема подршку ни државе, ни домаће јавности.
Прочитајте цео текстПрезир спрам сопства
Западна Европа се у својих 400 и више година владавине светом духовно, политички и у смислу власти и моћи исувише растегнула. У првој половини 20. века дошло је буквално до експлозије. Отад све више губе на значају европски начин и модел живота, стил, предања – речју, европске идеје, оно што је европски континент и учинило засебном „културом“ – и то не само у остатку света, већ и у Европи самој.
Може ли се једна култура исцрпети? И с њом и круг идеја из ког је проистекла и који је носио?
Прочитајте цео текст
